Koliko puta smo čuli da formalno obrazovanje nije dovoljno, da moramo razmišljati o neformalnom? Kako je ono ključno i jako bitno za stvaranje konekcija i poznanstava, vjerovatno i sigurna ulaznica za dobijanje posla? Jako često ili barem na svakom seminaru na kojem govore uspješni ljudi, kako je baš njima pošlo za rukom da budu to što jesu.
Sami ne možemo, ali uz pomoć drugih, sve je lakše. Da li drugi hoće pomoći, to je već drugo pitanje. Svi znamo da su drugi i previše okrenuti sebi i da recept za sreću uvijek počinje sa “usudi se” i sličnim motivacionim govorima. Tačne korake u tome kako to zapravo ide, niko ne zna. Za svakog su različiti i prema tome, onda nije ni legitimno pričati o tome. Šta vi mislite?
Obišla sam dosta radionica, motivacionih govornika i onih koji to i nisu bili, ali sam slušala. Mudar čovjek mi je jednom rekao:”I loše predavanje je dobro predavanje, makar znaš šta ne valja“. I tačno je to, kasnije više cijeniš ljude koji stvarno nešto imaju da kažu i cijeniš svoje vrijeme uloženo u to. Vrijeme je jako bitan fakor, jer prolazi brzo. Misliš kako je sve to beznačajno i gubitak vremena, a njega i nemaš puno? Iz tog razloga dosta ljudi ne ide na ta dešavanja.
Ono što sam tokom svega toga naučila da nikad ne možeš izgubiti vrijeme, ako si u dobrom društvu i ako nešto naučiš, a vjerujte uvijek bude neko ko je kvalitetan i uvijek bude nešto što se nauči.
Vratimo se sad na ono što je bitno – neformalno obrazovanje
Student ste ili osoba bez posla? Dakle imate vremena za aktivnosti koje traju nekoliko sati, dan ili dana. Sve zavisi koliko radionice, seminari, kratke škole traju. Pratite konkurse i u zavisnosti šta vas interesuje, prijavite se. To vam može biti kao jedna vrsta kafe i ćaskanja sa prijateljima, samo korisnija. Upoznaćete dosta ljudi, govornika, profesora ili direktora iz firmi. Čućete jako korisne savjete, ali ako budete komunikativni i učestvovali u svemu tome i zapamćeni. Naravno, niko ne voli dosadne ljude i one koji pričaju samo da pričaju i da se skrene pažnja na njih. Dakle, pazite da budete svoji i da pričate ono što znate, što ne znate, pitajte. Niko nije glup, ako pita. Tu su oni svakako, zbog toga, da vam odgovore.
Certifikati
Certifikat ili sertifikat (piše se oboje) je pismeno uvjerenje ili svjedočanstvo koje služi kao potvrda ili uvjerenje. Dakle, svi žele neko uvjerenje ili potvrdu da su bili negdje, da su slušali nešto i da sve to lijepo stave u CV. Nećemo se lagati, naravno da je to tako. Tužno je kad to tako nije. Kad, čak, ni za CV to ne želite (a, ima vas).
Biću ta koja će reći da vam džaba i milion certifikata, ako ćete da šutite i gledate samo u ljude koji idu na jedna od ovih dešavanja. Poenta i jeste “miggle around”, to znači da se krećete okolo i pričate sa ljudima, a ne da budete kao gljiva zakopana u zemlju.
Ono što se neće ili ono što se hoće desiti je na vama, isključivo na vama i nikome drugom. Dakle, ako ste otišli na neko takvo dešavanje, podrazumjieva se da vas to zanima, isto tako podrazumijeva se da želite tu da budete. Ne prevrćite očima i ne pravite grimase, čak i ako je to što slušate glupo. Izgleda ružno sa strane i mogu vas zapamtiti kao jako neozbiljnu osobu. Ponašajte se po bontonu i imajte uvijek manire.
Još jedan mali savijet: ako piše negdje na konkursu da se ne dobija certifikat, ali je tema zanimljiva, otiđite. Na kraju krajeva, nije sve ni u certifikatu, nego u znanju. Neformalno obrazovanje, stvarno jeste bitno. Formalno obrazovanje, stvarno jeste najbitnije i ja, stvarno, mislim da vi imate vremena za sve to.
Blog: Brankica Smiljanić