PRIČE IZ IZOLACIJE 2.DIO
U kakvom paradoksalnom društvu živimo , ponekad se uhvatim u razmišljanju da se zaista neće desiti nikada ništa što će nas ujedini, opasuljiti, uhavizati, razbuditi, opametiti…kako god taj momenat buđenja nazvali!
Korona ne postoji. (Pokupovala se sva moguća proizvedena pakovanja Zinka, vitamina B, sredstava za dezinfekciju, podizanje imuniteta…eto, neka se nađe. Zlu ne trebalo.)
Za sve je kriv Bill Gates. ( Pa ko će drugi biti. On će nama o vakcinama pričati, đavo ga odnio! Više od pola stanovništva se sve do ove godine, sasvim regularno vakcinisalo protiv sezonskog gripa. Šta su primili u toj vakcini, pojma nemaju. )
To je nama sve od ovih 5G mreža. (Kupio/la novi Iphone12 pro max. Ne radi 5G na starom uređaju.)
Truju nas iz zraka. Zaprašuju. (To samo na vazduhu u prirodi visi. Te biciklizam , te planinarenje, skupljanje gljiva, traženje djeteline sa četiri lista, joga na otvorenom …kaže, udiše čist vazduh.)
Korona ne postoji , ali zato poricanje i osuđivanje ljudi koji su oboljeli od navodno te nepostojeće bolesti je veoma postojano.
Zašto bi se, pobogu, pomirili sa činjenicama i to onim zaista vidljivim , kada umjesto toga možemo da negodujemo , da psujemo, da pljujemo, da režimo….da vrijeđamo.
Strah je, da vam kažem, iznimno moćno oružje. On te parališe, lomi, ljuti, zbunjuje, tjera na poricanje.
Pisana riječ ima težinu. Izazvaće reakciju.
Ako je ta pisana riječ nešto što ne želiš da vidiš, nešto u šta ne želiš da povjeruješ, nešto što ne želiš da pročitaš, onda tvoja ljutnja kao odbrambeni mehanizam prelazi u paniku, a autor teksta u uzrok tog napada panike.
Ne znam samo kako neko može da širi paniku, ako piše o nečemu što ne postoji i o nečemu u šta ne vjeruješ. Meni to , evo , nikako nije jasno.
Kada počneš da pišeš iskreno, kada pišeš o stvarima kroz koje prolaziš, kada tu svoju muku iscijediš na papir ili u ovom slučaju na monitor , očekuješ bar poštovanje.
Niko mene nije platio, pa ni ti strani sponzori i donatori, koje mi prebacujete i koje spominjete, ma ko god da oni bili, da pišem o ovome.
Pisala sam o sebi , pisala sam o tebi, pisala sam o njoj, o njemu, pisala sam o vama. E to je ono što je zapravo problem. Kako se samo usuđujem?!
Na istoj sam ja strani kao i vi koji mislite da ste glas razuma, zaduženi da nas zaluđene, ispranih mozgova izvedete ponovo na pravi put.
Nisam ni ja za to da nas zatvore, da nas zaključaju. Tek nikako nisam za to da nam djeca ne idu u školu, da im se onemogući adekvatno obrazovanje i socijalizacija. Sam Bog zna da im je sve ovo nabrojano i više nego neophodno.
Ja nikako nisam za to da po gradu , na otvorenom , hodamo sa ovim prokletim maskama na licu i gušimo se ispod njih. Makse su užasne. Jesu, ali ….. jesmo li dovoljno disciplinovani da ispoštujemo ne socijalnu , nego fizičku distancu bez njih? Jeste li spremni da se zarazite? Da zaigrate taj COVID rulet lakša – teža – katastrofalna klinička slika?
Ako jeste, svaka vam čast! Vi ste hrabri! Ja sam kukavica! Priznajem!
Jasno mi je da nam je privreda u kolapsu, da smo bez novaca, bez posla, da smo svi na rubu egzistencije, na rubu živaca.
A da li je vama jasno, da smo mi koji kažemo „Ja sam pozitivan na virus COVID-19“ stvarno bolesni? Da li vam je jasno da ima među vama i sretnika koji ste taj virus prehodali u neznanju, samo zahvaljujući veoma jakom imunološkom sistemu , ali da ste isto tako , taj virus prenijeli na nas slabije, koje je taj virus samljeo, sažvakao pa ispljunuo!
Ne znam samo kako se više niste umorili dešifrujući nekakve teorije zavjere, podržavajući izjave tamo nekih samoprozvanih stručnjaka koji imaju odgovor na sve, ali evo , mi nekim čudom još uvijek oboljevamo, pa nažalost i jako teško od virusa COVID-19, a ti stručnjaci nikako da nam kažu kako da to zaustavimo.
Što bi Rasty iz popularnog crtanog filma rekao „Sastavimo sve i imamo plan“ , ali nas realizacija malo koči.
Rasipate se sa sijasetom nekakvih postotaka koje ste pročitali ili uslikali po internet stranicama iza kojih stoji pitaj dragog Boga ko , ali vam, recimo , nije palo na pamet da prošetate do Poliklinike i vidite redove ljudi koji u panici čekaju na svoj pregled??
Nije tamo niko stao u red jer mu je dosadno . I znate šta, najglasniji ste i najvulrganiji u tim istim redovima upravo vi kojima ne trebaju maske i za koje je sve ovo jedna velika laž, ali se bojite da ćete umrijeti ako 40 minuta čekate u redu pored osobe koja se nakašljala više od tri puta. Zašto? Pa taj jašalj nije stvaran.
I možete da me psujete i sada , ali je tako. Vidjela sam to.
Zar je toliko teško pomiriti se sa činjenicom da trenutno živimo u ovom horor filmu zvanom COVID-19 i da on, vjerovatno, neće zaobići ni vas klete nevjernike??
Zašto, ako već ne vjerujete u sve ovo, navodne sezonske prehlade liječite sami kod kuće sa čajem od slijeza i uprženim mlijekom , pa takvi odlazite na radna mjesta i širite zarazu, pa kada saznate da se neko vama blizak, sa kim ste do juče bili u kontaktu zarazio i dobio potvrdu da je pozitivan na COVID, sakrijete u mišiju rupu, pa molite da vas ti isti ne navode kao bliski kontakt?
Možemo ovako do sutra, ali mjenja li vaš ili moj stav nešto?
Pa….zapravo , moj mjenja.
Od početka ove pandemije nisam bila veliki vjernik, ali nisam bila ni nevjernik. Pridržavala sam se svih racionalnih odluka i preporuka, prvo kako bih zaštitila sebe, pa onda i članove svoje porodice.
Radila sam , ali sam se i po pojavi prvih simptoma odmah obratila zdravstvenoj ustanovi , onako kako nam je i predloženo u propisanim uputama. To što je kolabirano zdravstvo u mom slučaju uradilo gotovo ništa je tužna slika stvarnosti u kojoj se , nažalost, nalazimo.
I ako je stanje već takvo , da mi, sudeći po vašim izjavama živimo u laži i obmani u kojoj farmaceutske kompanije žele da zavladaju svijetom , pa prestanite im puniti dzepove. Zaboga! Prestanite!
Paracetamol kupujete, kao i vitamine ,ne na kartone, nego na palete. Pa čemu to? Za šta će vam??
Neće nas ubiti i istrijebiti ni COVID ni Korona, dosta smo mi sami sebi, ovako pakosni kakvi jesmo.
Mi smo sami za sebe, zajedno sa svojim balkanskim mentalitetom , najgori virus.
Najgora pošast.
Ma samo nek' komšiji crkne krava, a za ostalo ćemo lako.