Ja nikako da skontam da ovdje žive tri naroda. Meni su nekako svi isti. Kako su mi isti oni koji su kulturni, dobri i pametni, tako su mi isti i oni što su zli, loši i bezobrazni. Nemam talenta za raspoznavanje ovdašnjih ljudi po tim „narodima“ kojima pripadaju.
Pošto sam digao ruke od pokušaja da spoznam tu razliku, upućujem molbu “nauci”. Šta kažu doktori? Jetra, bubrezi, pluća – da li su isti kod svih naroda ili se tačno prepoznaje razlika između pripadnosti? Da li bi možda krvna grupa bila ozbiljniji način podjele od pripadnosti nekoj naciji?
Odgovara li bubreg Bošnjaka Srbinu?
Kada bi medicinska nauka odgovorila jasno i glasno na ova pitanja možda bi ti odgovori običnom Narodu malo otvorili oči.
Da li su na isti način gladni svi ili neki narod “bolje“ trpi glad? Pitao bih i psihologe da mi objasne čija nacija više voli svoju djecu i koja majka više voli svoje dijete? Možda bih imao više simpatija prema nekom od konstitutivnih naroda kada bih dobio relevantne odgovore.
Bog je jedan. Tu su se složili. Znači svi smo njegova kreacija. Kako ne voljeti Božju kreaciju bez obzira da li živi u Sarajevu ili Mostaru?
Znam ja da mnogi dijele ovo mišljene. Znam i da je mnogima pun ove šuplje. Zato predlažem da se napravi simpozij o sličnosti. Da se vidi koliko smo slični. Koje su nam to iste potrebe, emocije, maštanja… Trideset godina slušam ofucane priče o različitosti. Sada bi već mogli javno progovoriti o tome po čemu smo isti.