NЗ РАТНОГ ДНЕВНИКА ГЛИШИЋ МИЛАНА
(прво јавно објављивање)
НАПАД НА НЕПРИЈАТЕЉСКУ КОЛОНУ КАМИОНА НА ПУТУ БОС.КРУПА-БИХАЋ У РЕЈОНУ с. ГРМУША
Осмог августа 1941г. , око 10.00 часова, наша патрола је била у рејону с. Грмуша, над тзв. Брином, на ,,Надвириваљки". То је мјесто, одакле се са врха овог дијела каљона Уне, има најбољи поглед доле, ка цести Бос.Крупа-Бихаћ. Примјетили су да је из Крупе стигло неколико камиона са војском и да врше размјештање војника уз цесту ка Бихаћу и тунелу ,,Грмуша" и одмах нас из летеће десетине, који смо се налазили у близини, о томе обавијестили. Заузели смо положаје на ,,Надвириваљки", oтворили ватру ка доле њима и камионима, што је код усташа изазвало комешање и збуњеност. А, онда се неко досјетио и кренуо са обрушавањем већих комада камења ка цести и камионима непријатеља. Камење је повлачило за собом и мање комаде, па се доле све обрушавало,као да је неко на њих истресао камион крупног камена, Настало је панично бјежање усташа и ускакање у један камион,те бјежање ка тунелу. Док смо ми тукли по њима, други су са друге позиције, обрушавали камење и засипали цесту. Онда се један од камиона одједном запалио и почео горити. То је био санитетски камион, у којем су возили бензин за паљење кућа по селима, како су то већ радили по Грмуши и гдје год су стигли. Када смо закључили да су оставили камионе и са једним од њих побјегли, ка Бихаћу, сишли смо низ ,,Брину" до цесте са камионима. Прво смо покупили два тешка митраљеза,које су усташе кренуле постављати уз цесту, са намјером да ту направе некаква своја обезбјеђења од наших напада, у чему смо их успјешно омели и отјерали их. Митраљези су били марке ,,Шварц-лозе",а поред њих узели смо једно митраљеско постоље, 4. сандука митраљеске муниције, затим 4. карабина. То смо одмах изнијели уз Брину,а онда више пута силазили и купили минуицију и све што смо затекли, а могли са собом изнијети уз ,,Брину". Када смо се ,,намирили" зашли смо по камионима и све их запалили, тако да је тај дио кањона Уне, постао пун дима, а неки од камиону су експлодирали, вјероватно од сандука муниције,које ми нисмо могли покупити и изнијети. Пушке су добили људи,који су били без оружја, из Малог Радића Ковачевић Ђуро-Ристин, Ковачевић Стево, Никола Зекић и Раде Кантар из Мосура-Врањска.
СУСРЕТ СА УСТАШАМА У ,,ОКЛИНЧИЋУ"
Упоредо са нашом акцијом паљења камиона у ,,Брини", усташа су из Крупе кренуле преко дијела терена, са намјером да нас пресјеку на повратку са плијеном ка Великом Радићу. Чуло се пушкарање из тог смјера, док смо се налазили у Гаравицама, па смо одмах кренули у сусрет усташама, јер смо по пуцњави закључили да су наши борци из тог сектора, већ примили борбу са усташама. Пожурили смо и примјетили једну групу усташа, која се провлачила кроз жбунасти терен са малим љескарима, у дијели звани ,,Оклинчић" и осули паљбу по њима. Започела је општа пуцњава и вика народа, који је масовно јуришао на усташе свачим што је имао у рукама. Усташе су се толико уплашиле да су се почели повлачити и при томе завлачити у лијеске и грмове. Један момак Змијањац Славко је прибо једног усташког водника у лијескама са вилама, док су га је други ударала сјекирама по глави, док га нису убили. Том приликом
је убијено седам усташа и заробљено 7. карабина, док се већина њих повукла и побјегла ка Крупој.
– следећи наставак-
НЕПРИЈАТЕЉСКИ НАПАДИ НА ВРАЊСКУ И РАДИЋ И ПАЉЕЊЕ СЕЛА