Predrag Cvetković je jedan od naših najboljih karikaturista o kojem će se tek pisati.Kada je kao dete bio nemiran roditelji su mu davali olovku i papir,i on je sam sebi pravio kreativnu oazu. Sa tri i po godine je naučio da čita i ćirilicu i latinicu.Prvu samostalnu izložbu imao je u četvrtom razredu Osnovne škole,samostalno se usavršavao.Ambasador je pokreta za radost.Napravio je grupu na fb u kojoj je okupio oko dve hiljade aktivnih Belopalančana koji su svojim angažovanjem glasajući dobili projekat na konkursu Aktivna zona za vežbanje i učinili ovu varošicu lepšom.Ilustrovao je dva udžbenika za Fakultet sporta, za predmet Košarka je sam uradio ilustracije, a na trećem sada radi. Ilustrovao je brojne brošure o bezbednosti dece u saobraćaju ,sportske karikature je objavljivao u Blicu i KK Crvena Zvezda.
Prijatelji ga vole i oslanjaju se na njega,human je i uvek spreman da pomogne.Nežan je tata i suprug,sve uspeva da stigne i uklapa u 24 sata.Posao,roditeljstvo,crtanje i prijateljstvo.Jako malo spava,skoro nikada a ovaj intervju smo uradili za veoma kratko vreme jer sa Peđom možete da se dogovorite o svemu ,lako i brzo,ništa ga ne mrzi.On je jednostavno rođen da radi velike stvari i čini ovo društvo boljim.
Olja : Kako si krenuo sa crtanjem karikatura?
Peđa: Strip i crtanje su moje prve ljubavi, bez njih nije prolazio ni dan. Lavina karikatura je krenula mnogo kasnije. Gomile stripova oko mene i sve draži traženja “baš onog koji je ostao nepročitan”, kod prijatelja mog prijatelja, koji živi u poslednjoj kući poslednje ulice .To je preteča današnjeg Fejsbuka…kad ti baguje net. Iz te ljubavi prema priči u slici se rodila i ljubav prema crtanju. Svakako su tome doprineli moji roditelji, koji su prosvetni radnici ali, po njihovoj priči, moja zainteresovanost da učim je odigrala glavnu ulogu. Najmirniji sam bio kada mi daju papir i olovku, to je bio ključ mog malog sveta kreativnosti. Da li se sećaš prve karikature koju si uradio ili neke od prvih? Apsolutno sam samouk, pure love story, likovi iz crtaća su bili prvi moji ižvrljani papiri. Znam da je moj Popaj od nekoliko krugova, sa dimom iz lule i konzervom spanaća u rukama izazvao pometnju, jer je sve bilo na svom mestu. Usavršavao sam se tako što sam pažljivo gledao crtane filmove i stripove. Kako je neki profesor sa Beogradskog fakulteta umetnosti rekao, imam izraženiju moć zapažanja od druge dece pa mi je to bilo od pomoći. Sećam se da sam na školskim manifestacijama (“Školsko zvono”) bio redovan učesnik još od prvog razreda. Imam sliku negde gde sam iskukao od roditelja da me puste da idem sa povišenom temperaturom. Dok su drugi pevali i igrali na bini ja sam stajao pored velikih panoa i crtao Hogara Strašnog, Šilju, Asteriksa i ko zna koga još. Moji podočnjaci i crven nos sa te slike, neprocenjivo.
Olja : Na većini kulturno zabavnih manifestacija poznati umetnici koji su gostovali u Palanci su dobijali tvoje karikature, da li je bilo slučajeva da se neko naljuti kada vidi karikaturu?
Peđa: Radio sam karikature dosta poznatih ličnosti (Ivan iz “Legendi”, Nenad Gladić alijas “Lepi Brka, Gastronomad”, Biljana Krstić,Luka Raco iz serije “Sindjelići”, Dejan Petrović…) Razgovarao sam sa svima njima i uvek sam video iskreno oduševljenje. Čak se i Vesna Zmijanac oduševila kada je videla svoju karikaturu, gde sam je nacrtao na vinil pločo sa telom zmije. Pobeda osmeha i umetničke slobode. U poslednje dve i po godine, od kako se ozbiljnije bavim karikaturom, uradio sam preko 500 karikatura i izmamio osmehe ljudima širom sveta.
Olja:Da li si uradio sam sebe autokarikaturu ili kako se vec kaze?
Peđa: Svoj portret sam uspeo da uradim samo jednom, i to sa tadašnjom devojkom, sadašnjom ženom. On čeka na neku doradu ali vremena nikako da nadjem.
Olja : Koja karikatura ti je najdraža?
Peđa. Kada sam nacrtao Bobu Živkoviću za rodjendan karikaturu, sa Jajzijem, i našao se u njegovom rodjendanskom albumu, osećao sam se posebno. Odrastati uz ilustracije našeg najboljeg ilustratora pa biti deo njegovog malog sveta i velikog srca je posebna stvar. Takodje, posebno mesto ima i karikatura koja je dovela do toga da krenem da radim ozbiljnije. To je ona sa vrha, moji dragi prijatelji i fenomenalni muzičari, kojima sam radio karikaturu za vizit karte. I neka je ta slika na vrhu.
Olja : Kada si imao prvu samostalnu izložbu?
Peđa: Prvu samostalnu izložbu sam imao u četvrtom razredu, u Centru za kulturu u Beloj Palanci. Preko pedeset omiljenih strip junaka po panoima i mnogo drugara iz škole i sa sportskih terena su učinili da ti trenuci ostanu nezaboravni i imaju posebno mesto u mom srcu.
Olja : Da li si tada počeo ozbiljnije da radiš karikature ili ?
Peđa: Negde izmedju osnovne i srednje škole spojio sam dve najlepše stvari. U tadašnjem najpopularnijem sportskom časopisu “Tempo” objavljivane su moje sportske ilustracije i karikature svake srede. To je bilo vreme kada smo moj drug iz klupe, Mare, i ja crtali stripove gde se moji junaci pojavljuju kroz njegov i njegovi kroz moj strip. Posle škole smo sve slobodno vreme provodili na terenima za basket. Zimi napada sneg skoro do kolena a mi ga očistimo i igramo po onom minusu, nije bilo prepreke. U medjuvremenu sam imao i nekoliko grupnih izložbi i bio na dve likovne kolonije. Sport, ilustracija, strip i karikatura su obeležili i sve što je došlo nakon srednje škole. Upisao sam Fakultet sporta i fizičke kulture u Nišu ali nisam prestajao sa svojim kreativnim radom. Za dva udžbenika za fakultet (za predmet Košarka) sam uradio ilustracije, za treći radim baš ovih dana (“samoodbrana”, za borenja). Ilustrvao brošure o bezbednosti dece u saobraćaju Sportske karikature su mi objavljivane na internet portalima velikih medija i sportskih klubova, poput “Blica”i KK “Crvena Zvezda”. U medjuvremenu sam počeo da se bavim i crtanjem murala, izradom plakata, Sada imam dvoje dece koja mi ulivaju dodatnu energiju i podstiču kreativnost. Dečija soba je iscrtana crtanim junacima, igračke i bojice na sve strane. Dok ja radim i moj (još malo) dvogodišnji sin crta pored mene i traži “da mu dodam” boje.
Olja : Da li planiraš da pokreneš neku letnju školice za decu da ih učiš kako da rade karikature?
Peđa : Planiram neku školicu crtanja i karikature. Za sad samo učim od najboljih u tome. Jedan od njih je i Srle iz Kragujevca, čovek čije su ilustracije krasile Politikin Zabavnik. Sada radi sa decom neverovatne stvari i pravi je uzor.
Olja : Da li kao umetnik nekada poklekneš zbog nemogućnosti da se tvoj rad vrednuje u materijalnom smislu onako kako zaslužuješ?
Peđa : Materijalna strana je uvek bila sporedna stvar kada je bilo koja umetnost u pitanju. Najbitnija je bezrezervna ljubav prema onome što radiš i težnja da učiš. Ništa me nije pokolebalo, ne znam ni sam koliko sam puta zaspao na stolici sa olovkom u rukama u trenucima premora. Svaki trud se isplati, na ovaj ili onaj način. Od novca funkcionišemo ali od duševnog zadovoljstva i ispunjenosti nema veće satisfakcije.
Olja : Da li je neophodno da karikaturista ima smisao za humor?
Peđa : Teško… Ako karikatura ne može da zadrži vašu pažnju duže od tri sekunde i ne odete sa osmehom na licu, znači da nije uspela. Tako da bez smisla za humor, zdrave šale i osmeha nema ni dobre karikature.
Olja : Nagrađivan si više puta ali o tome ne govoriš ,molim te bar da otkriješ koja ti je najdraža nagrada ?
Peđa : Jedna od karikatura me je odvela na Oktobarfest. Nacrtao sam na brzinu Dirka Novickog i Ozila, poslao i bio medju 25 onih koji su otišli na “turneju” Beč, Salcburg, Minhen (Oktobarfest). Nagrade i pobede za dizajn logoa za firme, plakata za manifestacije i slične stvari nisu manje važne ali je ova nekako najsladja.
Olja : Kada je reč o umetničkom radu ključna stvar je inspiracija,kako je nalaziš? Da li ti se dešavalo da ne možeš da uradiš neku karikaturu?
Peđa : Inspiracija je svuda oko nas , u ljudima i situacijama. Za sada ne postoji karikatura koju nisam uspeo da uradim. Neće se ni pojaviti, u to sam siguran. Desi se da nedostaju ideje oko pratećih kreativbnih detalja pa u tim situacijama provedem par sati otkrivajući interesantne stvari vezane za ljude koje crtam. Možete samo da zamislite njihove izraze lica kada to bude gotovo.
Olja : Koja karikatura ti je bila najteža za rad?
Peđa : Ne mogu da se setim neke koja je bila posebno teška.
Olja : Da li si radio političare i kako bi na primer uradio karikaturu Palme šta bi ti bila glavne karakteristike za njega na fotografiji?
Peđa: Palma ispod palme na obali mora u Grčkoj, dok žirafa brsti palmino lišće… i karta Jagodina-(ono mesto u Grčkoj gde su dobili plažu) pored njega, povratna. A u moru i deca i stari, svi zadovoljni. I tu sad može još mnogo toga da se iskarikira.
Olja : Da li si radio karikature lokalnih političara ?
Peđa: Lokalne političare nisam crtao, nedostatak inspiracije u neinspirativnoj “profesiji” političara.
Olja : Šta bi posavetovao klince koji žele da se bave stripom i karikaturom?
Peđa: Nikada ne odustajte, crtajte što više, čitajte knjige i stripove da razvijete maštu. Učite, budite uporni i pitajte boljeg od sebe za savet. Mnogo ima knjiga u stripu i o stripu tako da je na njima da istraže šta im žanrovski najviše odgovara. Ja sam, recimo, uspeo da nadjem negde “Think Tank”, časopis koji je bio fenomenalan, sa intervjuima najboljih stripadžija bivše Juge. Iako niko nije imao pojma da on izlazi. Tu sam saznao više o ljudima kojima sam samo potpis video (i fenomenalne njihove stripove i ilistracije). Danas imate Gugl pa čeprkajte sve što vas zanima.
Olja : Molim te da mi pre nego što privedemo kraju ovaj intervju ispričaš kako si organizovao glasanje za “Aktivnu zonu” u Beloj Palanci, kako si došao na ideju o osnivanju grupe, otkud toliko Belopalančana na jednom mestu, kako si sve to uspeo sam da uradiš ?
Peđa: Nisam ništa uradio sam. Kum je video na netu konkurs za “Koka-Kola Aktivne zone”, vežbaonice na otvorenom i predložio mi da napravim grupu. Da probamo da okupimo ljude i uključimo se. Bilo je neverovatno videti toliko pozitivne energije na jednom mestu. Angažovali su se svi oko iste ideje. Iako je bilo dovoljno biti 15. mi smo završili na prvom mestu, na kraju glasanja.
Olja :Koliko je to trajalo glasanje mislim koliko vremena si dnevno posvećivao radu u grupi i animiranju glasača ?
Peđa: Svi su dali svoj doprinos, ja sam pisao postove o tome kakva je trenutna statistika i motivisao samo ljude. Ponavljam, svi su jednako zaslužni za to. Evo, kasnije se ispostavilo da u istoj toj teretani na otvorenom ja držim treninge kao Koka Kola ambadador pokreta za radost. Video sam konkurs, prijavio se, prošao testiranja, izabrali su me i eto. Ne sećam se tačno koliko mi je oduzimalo vremena ali nije bilo toliko teško jer sam uspeo da ubedim i najskeptičnije ljude da je to lepa stvar. U toj grupi su i danas isti ljudi, ona služi za objave o našem malom mestu, za podršku i pomoć svima. Ako smo mogli da se okupimo tada, možemo uvek. Nije sve tako sivo, Palanka je Bela.
Olja :Da li se dešavalo da supružnici naručuju jedni drugima karikature za godišnjice i slične jubileje?
Pedja: Naravno, to je uobičajena stvar. I baš je zanimljivo kada jedni drugima spremaju iznenadjenje pa mi tajno šalju slike za rad i informacije. Do sada je svako iznenadjenje bilo uspešno.
Olja: Kako ljudi mogu da dodju do tebe?
Pedja: Mogu najlakše preko moje Fejsbuk stranice (Karikature, portreti i ilustracije po narudžbini by Pedjax) i mejla ([email protected]). Tu sam uvek i za svakoga. Dobrodošli u moj svet.
Olja: Kada ti spavaš?
Pedja: Nikada. To se treniralo godinama. (Smeh)