Mrzim, dakle jesam.
To bi ukratko bila formulacija na kojoj se zasnivaju identiteti tri naroda u BiH. Pripadnost se dokazuje tako sto se mrzi drugi narod, a ovdje se ima i nesvakidasnji izbor za duplu mrznju. Ako ti je malo da mrzis jedan narod, onda mrzis dva. Ako ne mrzis, nisi "naš", izdajico!
Mrznja se, što reče pjesnik, siri kao kuga. Ako nisi zarazen, cudan si ! Da se posluzim rijecima Zarka Puhovskog : normalnost je cisto statisticka kategorija, ako svi hodaju na rukama, a ti na nogama, ti si taj koji nije normalan. Dakle, da ne bi mrzio, prvo moras biti nenormalan. Da bi bio nenormalan moras se koristiti i ispravnom logikom. Jer ovdje je logika zamjenjena reakcijom. Ti mene mrzis jer sam Bosnjak, logicno da cu mrziti svoga mrzitelja!
Izgleda logicno. Ali nije. Zato sto je mrznja veci problem za onog koji mrzi i sad on taj svoj problem jos prebaci na tebe. Vec ti je nastetio. Uspjeh te zaraze je u njenom sirenju, a onaj ko stekne imunitet na mrznju, on je zdrav . Ko ne voli biti zdrav? Pa onaj kome je nezdravo stanje, -normalno. Osim toga, identitet zasnovan na mrznji je daleko od ispravnog i zdravog identiteta. Onaj koji mrzi je ljut, a onaj koji je ljut, za njega kazemo da je "izvan sebe". Cak i u pravnoj terminologiji se razlikuje zlocin iz strasti i zlocin sa predumisljajem. Ovaj prvi se manje kaznjava jer psiholozi smatraju da je tad osoba neuracunljiva. Nije pri sebi. Pa molim vas lijepo, kakav je to identitet koji nije pri sebi ?! To nisu identiteti vec entiteti nabijeni mrznjom i jedino trljajuci svoje mrznje jednu od drugu,pa od trecu, osjecaju se kao da jesu. Ali nisu. Negiramo li druge, indirektno govorimo da ne znamo sebe. Onaj ko postuje sebe postuje i druge, zato sto je njegovo unutrasnje bitisanje zasnovano na postovanju i sta je unutra to ce izaci i vani. Dakle, narodi BiH, entiteti, ljudi , ozdravite tako sto cete se odmrz(nu)ti. Ova vatra sto je iz usta sipaju vase vodje je hladan, studeni vjetar, poslije kojeg ostaje samo mrtva dusa i mrtvo drustvo.
za konkurs