O njemu svi pričaju,od mog lekara specjaliste fizijatrije do brojnih uspešnih umetnika, ljudi ga vole, veruju mu. On je u pravom smislu veliki prijatelj, veliki trener , veliki sin , veliki suprug i veliki tata. Visok je 194cm a težak oko 140kg, može da podigne iz čučnja 430 kg. Bio je u powerliftingu tri puta prvak na svetu i desetak puta državni prvak. Magistar je na elektrotehničkom fakultetu, smatra sebe polupismenim pošto svi u porodici imaju doktorate, inače je autor dve knjige, piše blog , bavio se glumom i novinarstvom, živeo je u Majamiju, radio kao telohranitelj poznatih svetskih glumaca, bio je kolumnista, direktor JKP u Nišu, bavi se boldibildingom. Za njega kažu da je najjači čovek u zemlji. Osmislio je Strongman Online Method i trenira ljude na svim krajevima sveta. Uz njegove savete i podršku ljudi menjaju i čuvaju svoje živote.Sa nama danas Milan Jovanović Strongman iz Niša.
Milane da li postoji nešto šta ti nisi ?
Još se nisam ostvario kao majka 🙂
Kako je krenulo bavljenje sportom? Šta si prvo počeo ozbiljnije da treniraš? Košarka?
Odrastao sam u kući vrhunskih sportista. Otac je najdalje dobacio kao kapiten KK Partizan sa desetak nastupa za reprezentaciju ranih 50-ih godina. Sestra igrala košarku na nacionalnom nivou dok je mama bila prvak države u stonom tenisu. Meni se košarka učinila kao jedini izbor. Mada sam u paraleli sa basketom trenirao i rukomet, stoni tenis, atletiku, skijanje… Više sezona sam proveo na čelu liste najboljih strelaca.
Kako si se slagao sa trenerima,i koliko su oni uticali na tvoje napredovanje ?
Dobro pitanje. Imam problem sa autoritetima zvanja a poštujem samo autoritet znanja. Kada nam na klupi bude trener sa šupljom pričom, probam da se suzdržim komentara ali vremenom moj stav postane jasna poruka da nemam vere u njegovo znanje. A sobzirom da sam igrao uglavnom prvu srpsku ligu koja nijie bila nešto plaćena treneri su bili dobri koliko su bili plaćeni.
Kako izgleda spojiti profesionalno bavljenje sportom sa studiranjem ozbiljnog fakulteta koji je priznat svuda u svetu i sa kojeg izlaze eminentni stručnjaci koji grade uspešne karijere van granica ove zemlje?
U vreme dok sam studirao i trenirao dva puta dnevno košarku nisam imao osećaj da se nečega odričem. Jednostavno to je bio moj koncept života. Sa druge strane kreirao sam svoju metodu učenja zasnovanu na dve premise: školski čas je 45 minuta i dnevno nema predavanja više od 6 školskih časova. Podelio sam svoje učenje na 6 blokova od 45 minuta. Prvi h 45 čim se probudim bez umivanja ili odlaska u taolet. Sledi pauza 15 minuta za tuširanje, brzi doručak pa prelazimo na još 45 minuta. Onda idu slobodne aktivnosti, ili trening. Pre ručka “otkinem” novih 45 minuta i posle ručka, pogađaš 45 minuta. U 4 popodne ja sam već učio 4 časa relativno bez naprezanja ali i bez onog gubljenja vremena “saću da se koncetrišem”. Sledi trening pa 45 minuta, odlazak u grad, pa opet odjavnih 45 min. Možda nije ovo bilo pitanje ali sam eto, odgovorio. Nekom može da zatreba.
Da li su profesori imali razumevanja za tvoje sportske aktivnosti? Koliko ti je to odmagalo a koliko pomagalao na fakultetu?
Nismo dolazili dotle. Štelovao sam svoje obaveze oko škole. Veoma retko sam imao sportske aktivnosti nauštrb škole, jer su utakmice mahom vikendom.
Kako to da nisi upisao DIF?
Svi u kući su mi DIF-ovci. Lično bi mi bilo “to much” da 4 godine studija svi u kući budu u situaciji da mi popuju i prodaju pamet kako i šta. A već mi dobro išla i matematika i fizika… Pa onda odlučih elektronika
Ja sam te kontaktirala zbog povrede ,tj više povreda koje sam imala,a ti si i sam imao ozbiljne povrede,kako si ih zadobio,kako se odvijalo lečenje i koliko ti je trebalo vremena da se ponovo vratiš na tron?
Dok sam bio u top formi nisam imao povrede. Tek posle 37 počelo što je i razumljivo. Potroše se pripoji, zglobovi, … Dva puta kidao prvo levu pa desnu ahilovu tetivu (basket i selidba) i imao diskus herniju u vratnom delu (nategao naglo kesu kokica). Zahvaljujući superiornoj genetici sam se uvek brže vraćao ali sam dosta koristio nova znanja na temu oporavka ljudi sa mojom povredom koje sam nalazio na netu. Mnogi protokoli za lečenje različitih stvari su još na novou ruskih udžbenika iz 1968 dok recimo za ahilovu tetivu i njeno kidanje ne postoji jedinstven protokol lečenja. Kao partizani za vreme rata što su morali da otimaju puške tako sam ja morao da se borim za znanja, ne samo vezano za povrede i oporavak.
Koje takmičenje ti je najdraže?
Verovala ili ne, najponosniji sam na moje drugo mesto na prvenstvu u zakucavanju 1991 u Novom Sadu iza skakača Dragutina Topića. I danas tvrdim da sam imao bolju tehniku a on skakao bolje koji centimetar. Što se tiče powerlifting takmičenja najznačajnije mi je 2003 GPC prvak sveta u jakoj konkurenciji u Beču kada sam oborio svetski rekord u čučnju od 430 kg.
Šta si ovde doneo iz Amerike ? I zašto Niš umesto Majamija?
Kao i svi Srbi u Ameriku sam otišao prepameten. Znao sve o svemu. Poznato je da smo svi mi najbolji fudbalski selektori. Amerika me je naučila da radim ukoliko treba da dođem do cilja. Otišao pametan, vratio sam se vredan. Iskreno, Amerika me je naučila da radim.
Da li se tvoji sinovi bave sportom,i da li njih treniraš?
Najstariji je bio prvak Evrope u powerliftingu, pa je malo opustio… Trenira samo da izgleda kao fitnes model a dao mu bog genetiku. Srednji je posle kraće epizode u powerliftingu i titule evropskog prvaka u 11 godina, prešao na košarku. Ne insistiram na njegovom treningu, iako je strašan talenat. Ja se jednostavno bojim sindroma Srđan Đoković. Da ga ne teram previše, da ne izlažem porodicu stresovima i troškovima sa idejom da je on budići reprezentativac a on se predomisli, ohladi, povredi… Neka sam odluči o tome. Najmlađi još ne trenira ništa.
Koliko te roditeljstvo promenilo?
Ovaj deo bi bolje opisala moja supruga. Imam svest o tome da moram da se trudim oko braka, porodice, žene i dece pa to i radim. Pomažem, činim, mek sam, pažljiv … Ja sam sebi na petom mestu, ako ne računamo psa Sparkija, koga smo usvojili sa ulice… Dakle šesto mesto.
Da li tvojim klincima u školi i u društvu pomaže ili odmaže što imaju poznatog oca?
Ne može da se odgovori jednostavno. Jasno im je da ću sve da saznam vrlo brzo pa nemaju mnogo opcija da prikivaju neželjene stvari, a sa druge strane nisam siguran da li se poštuje moja snaga ili popularnost, tipujem na snagu.
Da li najstariji sin može da ti pruži podršku u poslu?
Sviđa mi se pitanje. Verovala ili ne Jovan, koji sada ima 18 na sopstveni zahtev pomaže u teretani od sedmog razreda. Sada već radi 5 dana u nedelji. Takođe i njegova cura, jedna fenomenalna devojka, koja skoro da živi sa nama, radi u našoj ženskoj teretani. Supruga je dala otkaz u društvenom sektoru pa i ona počinje da radi sa nama. Zbili smo redove u duhu stare grčko-jevreske doktrine da porodica mora da se drži zajedno u biznisu.
Čime se sada u stvari baviš?Šta sve radiš?
Imam nekoliko prihodnih linija. Dve teretane Strongman Fitness Center i Strongman Princess Corner, možda nisu “najfensi” teretane ali sam siguran da su najopremljenije za old school vežbanje. Personalni treninzi su moja omiljena aktivnost. Zbog obima posla imam 5 trenera koji drže personalne treninge. Glavna teme su nam mršavljenje, podizanje imuniteta, zdravlje. Moju metodu rada sa ljudima kao personalni trener sam pretočio u jednu fenomenalnu onlajn platformu za personalni trening. Kroz moju Strongman Online Method aplikaciju klijentima postavljam po njima sračunat plan ishrane, detaljno video uputstvo za svaki trening a takođe u aplikaciji ima čat. Glumim u Niškom narodnom pozorištu i imam iza sebe 10 igranih filmova (jedan indijski, jedan američki i osam domaćih).
Meni si napravio trening koji kada odradim imam osećaj da ću dobiti upalu mišića,ujutru kada ustanem upale nema,puna sam energije tako da dan naravno mogu da započenem lakšom serijom vežbi koje si mi poslao i da se odlično osećam tokom celog dana sve do ozbiljnijeg jačeg treninga u večernjim satima , kako ti to polazi za rukom da uradiš tako precizan program za ljude koji ti se javljaju? (Trenirao me Mladenović,Đilas,Radanović,od boljih trenera i niko to nije uspeo da uradi šta ti radiš)
Problem je što mnoge moje kolege nisu baš kolege, no vešto kamuflirane neznalice i ne prave razliku između treninga za rekreativce i treninga za vrhunske sportiste – ko preživi pričaće. Ogromna je razlika u treniranju rekreativaca i vhunskih sportista. Ja sam svoju karijeru posvetio radu sa rekreativcima koji su zahvalniji za rad od profesionalnih sportista, koje, kao trener pomeraš sa 97% na 102% i pokušavaš da im objasniš gde je tačno napredak. Veće mi je uživanje kada nekog sa 30% forme podignem na 70%. I ne samo moje.
Kako čitaocima ovog intervjua možeš da postaneš trener?
Ja sam ravnomerni raspoređen po internetima, lako me je naći. Šalim se. Mogu da popune Enqury form na sajtu milan.strongman.com , milanstrongman.com ili da se jave direktno na [email protected]. Takođe mogu da me kontaktiraju preko fejsa, tvitera i instagrama.
Šta smatraš svojim najvećim uspesima? Šta u sportu a šta u životu?
Moj najveći uspeh je velika harmonična porodica. Imam tri sina, prelepu ženu i psa. U današnje vreme prava je retkost da ljudi žive bez trzavica.Takođe smatram za svoj veliki uspeh što umem da razumem potrebe svojih klijenata i da im prilagodim plan treninga i ishrane da uspeh bude neizbežan. U sportu mi je najdraže osvojeno prvenstvo sveta u powerliftingu 2003 u Beču kada sam postavio novi svetski rekord u čučnju.
A šta je ono šta te čini iskreno srećnim?
Imam svoj mikrokosmos i imam puno mini trenutaka sreće. Uživanje mi je da gledam svoju decu kao rastu, psa kako se igra, … Volim trenutke kada je moja supruga bez povoda euforična. Lepo vreme i priroda me takođe ispunjavaju. Obožavam dobar espreso, vožnju biciklom, pametne ljude, …
U jednom od intervjua si rekao da si više knjiga napisao nego što si pročitao,koje knjige si napisao, ko su izdavači i kako ljudi mogu da dođu do njih?
Moja najbolja drugarica me ukorila zbog te šale. Kaže da je to glupa šala i da nije nužno da su svi upoznati sa tim da sam ja pročitao skoro sve a da se samo sprdam na račun predasude da krupni ljudi nemaju mozga i da ne čitaju. Napisao sam dve lepe knige “Strongman” i “Američki san” a izdavač je Alnari, današnji Vulkan.
Hvala ti na vremenu i molim te za sam kraj da mi objasniš da li je moguće da ljudi u tvojoj teretani plaćaju na godišnjem nivou članarinu samo 2000 dinara i kako nešto tako može da ti se isplati?
Obrazac je jednostavan. Ima ga u svakom udžbeniku marketinga. Svaki zanatlija ga zna. Zadovoljna mušterija… A ima i malo matematike i eksel tabele. Vežbači su samo u svojim mislima posvećeni treningu i teretani a u realnosti maksimum 3 meseca godišnje treniraju. Mnogi od tih prosečnih vežbača menjaju teretane, pa nakon mesec dana u Strongman objektima odu kod nekog drugog. Sa godišnjom članarinom od 4000 za godinu dana (kad je popust dve osobe po toj ceni) ja svoje vežbače vežem za sebe na godinu dana. Pa i kad prave pauzu i kad se predomišlaju i dalje su kod mene. Sve vreme oni su zadovljni trudom koji ulažemo oko njih. Imamo najfunkcionalnije sprave na Balkanu (sam sam pravio neke), uvek je čisto, osoblje vedro, cena dobra… Ljudi iz svog zadovoljstva počinju da nas preporučuju drugima, postaju nesvesno naši agenti prodaje. I to je win win. Naši vežbači su zadovojni tretmanom, uslugom i cenom a mi dobijamo lojalne članove koji agituju kod svojih prijatelja da smo mi najbollje mesto za trening.
Da li ti pomaže ova država na neki način pružajući materijalnu podršku ili sve radiš sam?
Ne. Država ne pomaže. Niti tražim. Nemam vere u pomoć države.