Znaš šta care, mojne ti nime čatipri kako je rat počeo. Eh eto ti sve znaš, i kad je i što je počeo. I ko je prvi zapucao i odakle. Matere ti ne budali jadan ne bio, već sjedi malo i odmori. Eto ti k'o da si kloniran pa na sve strane sve vidio. Nije bolan pametno takve gluposti valjati. Ho'š da te čuje neko pa degeneka da fasuješ. Ovaj rat je zajeb'o sve stvari al je u jednom bar bio dobar. Isplivala sva govna na površinu. Al naka žilava ne nosi ih ni rijeka. Pa sad haman još gore. Pustili se pipci jarane, to ne možeš iščupati. Proradili nabildani kompleksi i preko noći došlo se do gute para. Slušam onog hajvana Mehu kaže bio u specijalcima. Došlo mi da mu kažem “kakvim jadan ti specijalcima, ti si samo za specijalne škole”, al ne možeš ti sa budalom pričati. Da me samo jednim bicepsom opandrači ne bi živ ostao. Već pravac Vlakovo.
Neg’ se ja zajeba’ što osta. Sve kont'o hoću li ići, neću li, proletiće ovo na brzinu i tako dan po dan i zajeb. Najveći u mom životu poslije raskida sa Esmom. Ko me je pitao šta ja hoću. Niko bolan, samo naletili i hajmo. Ja u trenerci, ko fol adidas kupila mi Bahra na pijaci i šangajkama boga pitaj odakle mi i đe ih iskopa. Rasporedili nas te prve dane po tranšeima ko mi nešto da branimo. Sam sebe nisam mogao odbraniti od onog blata a kamo li nekoga u gradu. I jašta sam ja razmišljao i o srbima i nekakvim strategijama. Neg’ kontaš samo kako da ne zijaniš glavu i da se dokopaš kakve suhovine od baze. I sad još nakon svega trebam slušati podrumske mambe što su se satrali braneći. Branili oni svoju guzici a moja vazda na propuhu bila.
Mene valjda jer me nisu mogli svrstati nigdje, vazda zapadala najgora mjesta. Mi cigani smo najviše i najebali ako ćeš pošteno. Niđe nismo ni pripadali. Pa ko veli šalji ih gdje stigneš, snaći će se oni. Jesmo mi čergari, al jarane puca svima oko glave. Što je tvoja bitnija od moje. Al haman jeste. Ti se fino izjasniš jesi li musliman, hrvat ili srbin, a đe mi da se upišemo. A vakat takav da neđe ko moraš pripadati.
Ja pripadam samo svojoj materi i ovoj djeci što sam ih napravio. A sve ostale pripadnosti neka me zaobiđu u širokom luku. Dosta sam se ja nadeverao kroz život, sad još taj sport da me preznojava. E neće vala. Kome se pripaja u torove bujrum al neka mene popuste. Nije svakome tor valjao isto k'o ni rat. Ne kaže se džaba nekom rat nekom brat. Ja i ono što sam imao zijanio. Pa onda kažu nek je živa glava, lafo ona može svašta izdeverati. E vala se moja umorila ne znam ni kako ti sve ovo pričam. Zapalio se stan kažu “nisi jedini stotine je takvih ko ti.” Pa dobro ne kažem da nije al đe sad da stanujem. Eh dadoše mi jedan stan ko privremeni, pa drugi, pa treći elem devet sam ih promijenio. Vuci ono jada stvari što ti neko dao iz jednog do drugog stana. Pa da su od željeza obatalile bi se. Dođeš u crveni krst minus pripeko daju ti jednu jaknu.
Kažem ja: “Bolan ne bio nas je sedmero nećemo svi jednu jaknu nosati.”
Veli ona: ” Tako je po pravilu.”
A jebalo je pravilo i ko ga napisa a ona po noći ko fol kad niko ne vidi utovar – istovar vrši pred crvenim krstom. Sutra na pijaci fino obješene jakne a ti Ramo i sva tvoja familija u jednoj hodate.
Došle čizme mati stala u red kažu: “Nemate pravo.” Kako bolan sad nemam pravo?
Pa eto dobili ste prošli put jaknu.
Pa šta ćemo sad neću jaknu oko nogu svezati? Eh eto njima žao al opet pravilo. A vamo neke babe što ni po vodu nisu išle imale pravo. Neg’ ja sve lijepo hajd’ da ne budeš vazda divljak, al ne ide. Stigla humanitarna pa na onu vagu jedna gospođica ko vaga. Gledam ja jel ona ne vidi brojeve il je i to neko pravilo. Nekome pretegne a nama ko od oka. “De ti ti ponovo stavi na vagu il da ja svoju donesem” kažem ja njoj. A znaš šta madam odgovori mi: “I onako vas je previše, pola humanitarne na vas ode.” Pitam ja nju “Ima li pravila?” Pa de brate po pravilu podijeli i ne beri ti brigu koliko nas je. Otišo pred Klas po vreću brašna, pošteno platio i sav sretan dođoh kući što sam uspio bar nešto. Kad mati zagalami: “Jadan ne bio u šta si gledao kad si kupovao?” A u šta ću gledati mrkli mrak bio, a oni meni umjesto brašna mekinje uvalili. Kontaju hajd cigo ko ga šiša dobre su njemu i mekinje. Ne kažem da nisu sad ih evo svi kupuju ko zdrave a vala prije rata se kravama davale. Ma pojela se ta vreća ko kad nisi ništa imao al eto jel i to bilo neko pravilo. A da ti ne pričam o ovima što su djelili kao svima. Gdje god se pojavim samo hajd ti tu, hajd tamo, hajd vamo. Ne pripadate ovdje već tamo i sve tako. Kilometre i kilometre sam obio sa ove dvije noge i znaš šta nikome nisam pripadao. I sad da nekom pripadam. E ne može jarane. Da sam bar razgulio odavde. Sad bi ko hadžija sa kakvom vozilicom se puhao kroz grad. Pa fino familiju čas na more čas na zimovanje. Pa na ćevape pa na kolače. Pa slikaj se vako, slikaj se nako , pa ova trenerka pa ona marka. Pa izvadim onu ciglu od mobitela da svi vide, pa zapalim Marlboro, pa upitam hoš šta popiti. Djeca i žena fino obučeni taman da su i na socijali. A ne vako ko što ja sad. Ne daju doplatak kažu imaš auto. Imam govno od golfa dvice, sve čekam da se negdje prevrnem. Djeca nisu more nikad ni vidjela sem ako ona kantonalna pokaže jer kablovske nemam. Žena čeka sniženje u seknd hendu a ja ko fukara mlatim dane ko fizikaner. Nije meni teško raditi al do kada ću moći. A penziju i ne sanjam. Nit poreza nit doprinosa a kamo li zdravstva. I šuti vazda, kažu ima gore og goreg. Pa vala ne znam gdje će gore od ovoga. I vazda neka pravila do dan danas. A sve nakaradno da te dragi bog sačuva. I zato mani više te priče ko je počeo i što je počeo rat. I ko, gdje i kome pripada. Niti sam ga počeo niti kome pripadam a najebo ko žuti i ničija briga nisam. Neg ako imaš kakve robe donesi da djecu obradujem i da bar sebi jednu brigu skinem sa vrata. Bilo što je bilo i kako je bilo. Ko je jamio jamio, ko se grane uhvatio neg uživa… Hajmo mi popit’ po jednu ljutu pa da se razilazimo i kakvog posla fatamo. Valja meni djeci ručak zaraditi. Uzdravlje.