Mentalitet ovaca

Buka / 21. Oktobar 2011

Svaki iole samosvesni pojedinac pre ili kasnije mora da se osvrne na svoje ponašanje i na ponašanje ljudi iz svoje okoline. Pošto svaki čovek nije pusto ostrvo hteli mi to ili ne okolina itekako utiče na životni kvalitet jedinke koja je njen sastavni dio. Logično znači da bi mi imali kvalitetan život moramo biti u kvalitetnom okruženju. Mislim da bi bio red da mi sada preispitamo sebe i naše okruženje pa možda na taj način i dodjemo do odgovora na sadašnje stanje u kojem se nalazimo.

 

Prva osobina koja prosto odmah upada u oči svakome ko ovde provede makar neko vreme je defitizam. Svima je loše i svi kukaju da im je loše...Medjutim da li se oni trude da ostvare neke promene... Nažalost ne. To je iz razloga što je prva pomisao ljudi ovde da može da bude i gore. Naravno da može da bude gore, ali kako to da se niko ne seti da može to i bolje... Jedan od klasičnih izgovora je da ja kao pojedinac ne mogu da uradim ništa. Naravno to stoji, ali kada se tom istom floskulom posluži nekoliko hiljada ljudi onda je to notorna glupost. Ako je pojedinac nemoćan nekoliko hiljada pojedinaca nije bezazleno. Tu dolazimo do drugog problema. Niko ne zeli da povede i organizuje te mase jer takodje ovde važi i nepisano pravilo da ne treba puno talasati šta god da se dešava. Zanimljivo da se ovde mase okupljaju samo zbog besmislenih i neretko pogrešnih ciljeva. Recimo kada treba da se protestuje zbog visoke stope nezaposlenosti i generalnog stanja u državi pojavice se ne baš preterano veliki broj ljudi, ali zato kada se treba izaći na ulicu da se protestuje zbog gej parade onda će na ulice da izadje na hiljade ljudi da šatro brane porodične vrednosti i onako usput tuku gejeve, pale kombi sa mamografom i obiju koji Nike shop. Nažalost izgleda da dovoljnu snagu da sazovu veliki broj ljudi poseduju samo političke stranke. Kažem nažalost jer oni i kad traže promene to rade iz svojih sebičnih interesa a ne zato što im je od dobrote srca došlo da se bore za prava naroda. Kompletan sistem sada funkcioniše na način da je prosečnom čoveku apsolutno isto i da se samo menja onaj ko će da iskorištava tog prosečnog čoveka.

 

Medjutim ne bi bilo fer da se sva krivica tu prebaci na političare. Njima i jeste u cilju da situacija bude ovakva kakva jeste jer oni plivaju u mutnoj vodi mnogo prirodnije od ostatka gradjanstva. Kriv je i narod što ne vidi šta se dešava a i kad vidi bira da ignoriše to. To je klasični primer mentaliteta ovaca. Propaganda je narod istrenirala da se ponašaju kao gomila poslušnih ovčica koje svog čobana prate bilo da on hoce da ih nahrani ili možda kolje ili šiša. Mentalitet pobune je ovde stran sve dok ne dodje do situacije kad je dogorelo i kad nema više prostora za dalje pogoršavanje. Dok u Francuskoj (primera radi) ljudi shvataju da ne treba da se boje vlasti, već baš suprotno vlast treba da se plaši naroda. A pogotovo u Francuskoj koja ima revolucionarnu istoriju ta svest je na veoma visokom nivou. Shvataju da vlast nije postavljena tu po nekoj sili prirode, već da su oni doveli tu vlast na čelo države i da na isti način na koji su je doveli mogu i da je skinu sa vlasti (francuski kraljevi su toga postali više nego svesni pre 250-ak godina op.a) Ali ne ovde se šuti i trpi... Da se ne lažemo dokle god kolektivni mentalitet ostane na ovom nivou i ne zaslužujemo bolje, jer ako se ponašamo kao ovce onda nam i treba neki čoban da nas tretira kao stoku...

 

by Srdjan Obarčanin


Od istog autora

Najnovije

Posmatrajte događaje izbliza.

Prijavite se na naš Newsletter.