Međunarodni praznik rada!!!
Dan otpuštenih, kažnjenih nikakvom penzijom nakon višedecenijskog rada nagrađenih. Dan ignorisanih, nezaposlenih, jedini dan kada nacionalisti ćute jer su im puna usta iako su ubjeđeni da je ovo komunistički praznik. Dan kada bivši radnici ne roštiljaju jer nemaju šta da jedu.
Dan poslije koga je od 1886. godine ili par godina iza zagarantovan osmočasovni radni dan kao maksimum. Ali se nas to ne tiče. Minimum je ono čemu mi težimo, mi smo na nuli a ustvari u debelom minusu. Radnici ionako imaju svoje norme. Rade kad god i koliko god im je traženo osim ako je trudna onda ide kući.
Ovo je dan koji ovi što otimaju slave šest dana.
Ali za nas ovo je dobar dan. Ovo je jedini dan oko kojeg se mi u BiH možemo dogovoriti.