reaktivnost je loša jer se baviš reagovanjem na tuđe aktivnosti umjesto da realizuješ svoje.
okej je tu i tamo odreagovati na nešto, čisto zbog one “čovjek je društveno biće”, ali, u suštini, pretjerana sklonost reagovanju znači da nemaš ideju “kako treba”. znaš samo kako ne treba. kofol se nadmudruješ, biraš riječi, a u stvari smaraš i sebe i druge, Boga ponajviše.
proaktivnost je dobra jer znači da gledaš svoja posla, da si u stanju kreirati sopstvena rješenja za probleme koje prepoznaješ, proaktivnost znači da ti neće dohakati nekontrolisani stres, da si sazreo dovoljno da prepoznaš da si na ovom svijetu akter a ne kolateralna šteta.
svaka baba je filozof, svaki balavac se razumije u globalnu politiku iako možda nije sasma siguran šta tačno znači socijalizam, šta komunizam, šta kapitalizam, a ponajmanje šta je anarhizam. problem je vjerovatno u tome što balavci uče filozofirati o politici od baba koje generalno uče od mahale koja najmanje uči iz knjiga, a još manje na greškama.
gledajte svoja posla. razrađujte svoje vizije. bavite se svojim idejama. učite od prirode, ona sve zna, a sve što danas poznajemo je dokaz da je opstao onaj koji je uspio da se prilagodi, a ne onaj koji je jače lajao.