Predsjednik Republike Srpske i SNSD-a Milorad Dodik izjavio da će, na dan kada opozicija u Srpskoj bude organizovala proteste zbog teškog socijalno-ekonomskog stanja u Republici Srpskoj, i vlast organizovati kontraproteste protiv njih, jer su „izdajnici, koji nisu dobro došli u Republiku Srpsku“.
Od „našeg“ predsednika sam svašta mogao očekivati i mislio sam da me više ne može iznenaditi nijednim svojim prostačkim i primitivnim „ispadom“, ali on se uvek potrudi da me uveri u suprotno. Veoma mnogo paralela mogu da nađem između „predsednika“ Dodika i psihotičnog, sujetnog ponašanja ostavljene žene. Predsednikovu sujetu, primitivizam i nekulturu možete da vidite svakog dana na svakom koraku, ali su retki oni koji to mogu da uporede sa ponašanjem psiho sujetne žene. To mogu samo oni koji su imali takva iskustva koja se graniče sa nemogućim i za koja velika većina ne bi ni poverovala da tako nešto može uopšte da postoji, osim u holivudskim blokbasterima žanra triler. Svi elementi su tu, od rušenja ugleda najgnusnijim lažima, preko lažnih optužbi za sve i svašta, do smišljanja najgore moguće osvete koja postoji. U svojoj izjavi „naš“ predsednik je prošao u jednoj rečenici kroz sve tri faze osvete ostavljne psiho sujetne žene.
Ne mogu da se setim primera u istoriji gde je jedan vladar optužio polovinu naroda da su izdajnici, to jest, sve one koje ne misle kao on i njegova vladajuća klika. Ako uzmemo u obzir zvanične rezultate prema kojima je „naš“ predsednik osvojio 45,216% glasova, a kandidat iz redova opozicije 44,186% pa tome još pridodamo nevažeće listiće gde ih je, morate se složiti, bilo dosta namerno uništenih prilikom prebrojavanja. Onda, gde su tu brojevi koji su nestali u dobrom starom izbornom običaju „kraduckanja“, pa gde su „beli listići“ koji su služili za „kraduckanje“. Kada zbrojimo sve to moglo bi se u najgorem slučaju reći da, ako kandidat opozicije nije osvojio izbore, ono makar da je ta razlika bila još manja. Grubo izvodeći zaključak mogli bi zaokružiti da je to tu negde, 50%- 50%, ili kako bi to pametno zaključio Sofronije Leghorn: „Dva puta niša je ništa. Matematika je jasna, crva nije ni bilo!“ Znam da će sada neki, oni gluplji, reći: „EEEEE jeste, ali za opoziciju su glasali i muslimani“. Tu će moja matematika pasti u vodu jer ne mogu da budem toliko primitivan i glup pa da pitam: „A za koga su glasali Hrvati?“ Mada, mogu da pokušam da izvedem „jednačinu“ pitanjem: „A kako to da kada SNSD-u trebaju glasovi i kada ih podrže, onda ih nazivaju Bošnjacima, te postaju sasvim ravnopravni i smatraju se stanovništvom Republike Srpske, a kada svoje glasove daju opoziciji, onda su muslimani i onda su nepoželjni, antisrpski, izdajnički element?“
Iz cele ove matematičke jednačine možemo zaključiti sledeće, a to je da predstavnik jedne političke opcije koji predvodi polovinu stanovništva, optužuje drugu političku opciju, koja predvodi drugu polovinu naroda za izdaju. Dalje iz jednačine sledi da je polovina naroda koja daje glasove opoziciji takođe izdajnička. Kao što rekoh, ne mogu se setiti primera iz svetle srpske istorije da jedna polovina naroda optuži drugu pulovinu da su izdajnici. Ono, uvek se tu nađe neki „izdajničić“, ali se oni broje u desetinama, eventualno u stotinama, ali u stotinama hiljada, e za takvo nešto nisam uspeo da pronađem primer u istorijskim knjigama. Međutim, našao sam dosta drugih primera koji me podsećaju na ovo što se dešava u Republici Srpskoj. Ne mogu da razumem „predsednikovo razmišljanje“, mada verovatno to ne može ni on sam, pošto danas priča jedno, sutra radi drugo, prekosutra zajebe nešto sasvim treće. Umesto da se koristi tradicionalnim srpskim političkim metodama uklanjanja neistomišljenika, kao na primer, da potkupi kumove svojih rivala koji će ih nežno, sekirčetom na spavanju, ukloniti sa političke scene ili iskoristiti to što pod svojom kontrolom ima kompletno pravosuđe sve sa policijom uz pomoć čega bi mogao da utamniči političke protivnike, on se opredelio za nešto sasvim treće. „Naš“ predsednik se odlučio za povratak u mračni srednji vek i žigosanje i spaljivanje svakoga ko misli drugačije. Kraće rečeno i nazvano inkvizicija. Svi koji misle drugačije su jeretici i izdajnici koji za svoja „nedela“ mogu da plate samo oprobanim metodama opisanim u knjizi „Maleficium Taciturnitatus“ (malj za veštice). Primer jedne humane kazne bi na primer bio da se nasumično „navataju“ stanovnici Republike Srpske i vežu u vreće. Onda ih tako zapakovane pobacati u reku. Ako se udave sve je u redu, bili su lojalni i bili su članstvo SNSD-a, a ako nekim čudom isplivaju pod hitno ih spaliti na lomači jer su jeretici i neistomišljenici. Takvim vidom kažnjavanja optuženi se uvek može izvući ako je Bog na njegovoj strani što je još jedan „plus“, pošto i sama crkva učestvuje u podeli naroda na lojalne i izdajnike. Patrijarh Irinej i Grigorije zdušno zastupaju ideje SNSD-a gde god za to budu plaćeni, pardon, gde god nađu da je to potrebno. Sve to će dostići svoj krešendo na zakazanim protestima i kontraprotestima opozicije i pozicije. Jedino u šta odbijam da verujem je to da je „naš“ predsednik toliki monstrum, da će gurnuti narod u krvoproliće samo da bi sačuvao svoju moć. Koliko god da ne misli, mora da vidi kolika je mržnja među narodom posijana između ove dve političke frakcije. Nije valjda toliko oslepio od moći i blagostanja da ne može da vidi i zna da ako spoji buljuke pristalica jednih sa buljucima pristalica drugih neće doći do totalnog haosa. Nije valjda toliko glup da ne zna da će u tom slučaju sva krv koja padne obojiti njegove ruke i njegovu partiju. Mogu ja da shvatim demokratske načine borbe, pa da i on izvede na ulice svoje pristalice čisto da se vidi ko ima veću podršku i ko je bolje organizovan, ali ne mogu da shvatim seljački vid demokratije da to uradi na isti dan i napravi upravo ono čime nam stalno ispira mozak, a to je urušavanje Republike Srpske. Doduše nema šta više ni da se uruši, osim možda par klimavih i trošnih stubova. Mogao bih da shvatim i da izvede vojsku i policiju na ulice, ustvari samo policiju pošto je vojsku „preneo“ na zajedničke institucije, pa da batinama rasteraju neistomišljenike. Tako to rade ovi sa više stila, ali da izvede narod na narod… Takav dijaboličan plan još ni jednom političkom smradu na vlasti, kroz vekove postojanja nacija i naroda, nije pao na pamet, osim Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću u Srbiji, ali su čak i oni odustajali od toga.
Mnogo toga je jasno u celoj ovoj situaciji, jedino što ostaje nepoznanica ko su ti koji će učestvovati u ovom „festivalu mržnje“ i ko će sa ludačkim žarom u očima prebijati svoga komšiju, poznanika, sugrađanina dok u njemu ne ubije ljubav prema izdaji i SDS-u. Jer je namera toliko očigledna da je i slepci vide. Na kraju, šta ako navale da biju nekoga ko uopšte nije ni za SDS ni za SNSD, nekoga ko je tu zbog toga što ne može više da gleda ovu nepravdu i sluša svakodnevne laži dok mu ispiraju mozak patriotizmom i verom. Sve meni ovo „miriše“ na okršaj gde će se jad okrenuti na bedu, umesto na one koji su ih jadom i bedom napravili.
Iako nikada nisam išao u kladionice i kladio se, ovog puta ću to uraditi. Moj tip je iz X u 1 u korist bede.