E jado, šta ti je? Šta si se smoto tako, što si posivio? Ajmo na rakiju.
Bolestan sam nešto.
Ti bolestan, ko bi reko a šta ti je?
Šta ja znam šta mi je, nisam ja doktor.
Pa što ne ideš kod doktora? Tolika ti bolnica pod nosom, kako ono kažu Kliničko Univerzitetski centar. Sve imaju, sve rade, najmodernije sve, sve sami stručnjaci. A ovi što idu vani da rade oni ni ne trebaju i onako su višak. Jesi bio gore?
Jesam, bio sam i neki dan, i neki mjesec i prije par godina.
I šta kažu?
Ništa, još traže šta mi je, ili …
Šta ili?
Nisam nikom dao ni pare, ni viski, ni poklone ni kafu ni bonbonjere.
Pa što nisi, već se tako patiš, vidi te kakav si.
Aj pusti me. Ne znaš ti koliko sam ja već do sada dao. Pregled ovaj, pregled onaj, doktor ovaj, doktor onaj, lijek ovaj, lijek onaj. Sve to košta.
Pa kažu li šta?
Kažu, kažu, svaki doktor drugačije a ni jedan ne pita ovog drugog šta je mislio nit čita šta je napisao.
O samo da je biti zdrav i ne ici im na oči. A i ovi lijekovi danas te ovaj valja pa sada ne valja, ovaj je dobar pa ovaj nije. Ko li će nas i čime lijeciti, kakva nam je sudbina?
E prijatelju moj, jesi li ti čuo za lijekovito blato?
Jesam.
E pa ako blato tako lijeci zamisli šta radi zemlja. E takva nam je sudbina sa ovim našim zdravstvom, bolnicom i doktorima.
Pu, pu, pu daleko bilo, ajmo mi na po jednu, možda ti bude lakše.
*ZA KONKURS