Sa sobom bih ponela ruke
tanke duge prste i stopala,
miris zelenog čaja
skice iz glave premestila bih u oba oka
uvek da mogu imati pred sobom put
jasnu ponoć
otkucaje srca
i…Sva ona sečiva u kojima ostajem bez daha kao jutros…
Kada si doneo samo pastelne boje i košulju
znala sam da ćeš ostati.
Lako je voleti ljude
ako umeš da traješ u svojoj slobodi
lako je
biti blag
topao
pitak kao talasi reke
lako je
ustaneš
protegneš se
otvoriš prozore
istuširaš se
opereš zube
skuvaš supu od pečuraka
napraviš salatu
sipaš vino
i voliš…Lako je.
Sa sobom bih ponela ruke
naslikala dodirom tvoje lice na svakom nebu
i ulepšala svet
lako je voleti…
Ove nedelje je lako voleti
obično kišno podne na izgled
ali unutra
ispod pokrivača
na podu
na stolu
ispod kože
toplo…
Lako je voleti,
znam
ponela bih ruke
i zagrlila ceo tvoj život do kraja veka.
Muzika pokriva neizgovorene reči
zastanem,
poklonim se i…
Postajem sigurna da bih ponela ruke
a reči bih se odrekla
sve do jedne
da ne nikada ne umanjim lepotu zagrljaja.
Da ostane toplo
unutra.