Чуо сам за једног Бранислава Видића из Мркоњића који је након завршене металске школе у Мркоњић Граду, дошао у Бању Луку гдје га постављају за директора основне школе у Бистрици, која се тада звала „Младен Стојановић“. Металац, Видић је функцију директора обављао од 01.03. 1993. године до 01.09. 1993. године. Металац са завршеном средњом школом обавља дужност директора основне школе, ради одгворан посао о којем не зна ништа, чини ми се да је једини разлог да се сакрије да не иде у рат, а пошто је то директоровање незаконито, јер није имао стручну спрему за тај посао, очито је да на поштен начин није могао доћи на ту функцију. У овој школи Видић је отјерао са радног мјеста секретара школе Милену Пејић (супруга Витомира Пејића, прослављеног боксера Славије и маратонца Републике Српске) која се годинама повијала по судовима, добила пресуду против Видића и школе и годинама ходала по Бањалуци носајући транспаренте да се добијена пресуда примијени. Бањалучани се сјећају путешествија Милене Пејић и њене борбе, та слика Милене Пејић је у ствари слика психе Бранислава Видића. О овоме су новинари писали у току рата 1993. године и под притиском јавности Видић је склоњен са мјеста директора, али се на разне начине довија и поново запошљава у основној школи „Свети Ћирило и Методије“ гдје свршени металац са средњом стручном спремом ради од 19.09. 1994. године до 14.11. 1994. године. Док су многа српска дјеца са својих 20 година ишли из битке у битку водећи бескомпромисну борбу против непријатеља за слободу и опстанак свог народа, овај металац са завршеном средњом школом је обављао послове директора и наставника у наведеним школама. Циљ тог посла није био научити нашу дјецу него сакрити се од рата. Пошто га је војна полиција неколико пута хапсила и водила у јединицу одакле је он константно бјежао, на крају је побјегао у Србију и смјестио се у Новом Бечеју. Неки Видић је у Србији ходао по вашарима и пијацама носајући инструменте групе у којој је пјевала једна бањалучанка коју су звали Цеца. Тај Видић је водао са собом и неког Палачковића из околине Бронзаног Мајдана и носали су стаклену куглу, прорицали судбину, престављали су се као бијели магови. Не знам је ли то исти тај Видић. Исто тако један Видић је у Новом Бечеју основао и предводио политичку странку, Странка срба избјеглих из Хрватске и Босне,учествовали су на изборима у Србији. Послије избора 2004 године у Новом Бечеју странка је требала добити неке ресоре у општинској управи, али тада почиње оптуживање да је Видић од Срђана Срдића тражио 2 000 000 динара (тада је то било око 40 000 евра) да не узме ни један ресор у општинској управи а с друге стране је објашњавано да им Срђан нуди мито и да им не да ни један ресор у општини. О свему овом се можете боље упонати ако уђете на интернет, укуцате «бечејски мозаик» и ова два имена. Након медијских препуцавања Видић долази у Бању Луку гдје на факултету завршава студијску групу Историја и географија а да га нико никад, од генерацијских колега студената, није видио ни на предавањима ни на испитима. Не знам да ли је то тај Видић. Побјегао је из Србије у Бању Луку, купио је стан на Лаушу, касније је причао како му је стан купила незапослена супруга, она горе поменута Цеца. У основној школи на Лаушу је добио посао 03.09. 2007. године и изводио је 3 (три) часа ликовног и информатике (која свестраност, металца, пророка, музичара, политичара, умјетника, информатичара... да ли је то једна те иста особа) гдје ради до 12.09. 2007. године. У Средњошколски дом се запошљава 13.09. 2007. године. Основна каректеристика његовог рада је да је подваљивао колегама радницима, преправљао документацију (књигу дежурства), ломио чесме (дјеца га пријавила дежурном васпитачу), полиција је испитивала крађу керамичких плочица, терорисао и лагао на дјецу због чега су му дјеца дала погрдно име Јозун. Врхунац његовог лагања, наговарања и сплеткарења је наговарање неколико дјевојчица да лажу да је један васпитач покушао силовати дијете. Након полицијске истраге све је констатовано да је то лаж, а тај човјек и данас ради у дому и преставља трн у оку Видићу. Видић је прошле школске године васпитачу Гајићу покушао дати отказ под изговором да не ради свој посао како треба. У тој харанзи против васпитача заједно са Видићем учествовали су Биљана Сибинчић као предсједница управног одбора дома, и два портира Милан Петровић и Мирко Милановић као чланови дисциплинске комисије. Послушници су донијели одлуку да се васпитачу да отказ што је на управном одбору којим предсједава Биљана Сибинчић уз помоћ двоје послушника од којих је једна њена родица и потврђено. Џаба се васпитач жалио инспекцијама и Министарсву просвјете, никог није било брига зу истину. Када су ученици дома сазнали шта је урађено васпитачу, крајем школске године 2011-12 су се дигли на протесте. Протествовали су против Видића, против Сибинчићке, а Министарство просвјете, послије неколико дана протеста ученика, напокон интервенише и изузима документацију о вођењу дисциплинског поступка против васпитача и поништава одлуку Управног одбора дома. (Из овог се види колико кога дјеца цијене у дому). Циљ Видића и Сибинчић Биљане је био да се да отказ васпитачу а да се на то мјесто прими Биљанин муж. Када је то пропало онда је Видић њеног мужа примио за портира. Како се професор историје са положеним стручним испитом лажно пријавио на биро рада под средњом стручном спремом, што преставља кривично дјело, нека се тиме баве инспектори крим полиције. Сада је Видић поставио своја три портира који за њега обављају разне прљаве и шпијунске послове (Милан Петровић је чак претресао ствари ученика у њиховим собама, Сибинчић Блашко је напао малољетног ученика Б.Д. у учениковој соби). Послије доласка Биљаниног мужа на мјесто портира почињу припреме да се са мјеста библиотекара отјера Вида Антонић а да се на то мјесто постави Биљанин муж Блашко Сибинчић. Прво је набављена потврда из Дервенте (мјесто рођења Блашка Сибинчића) да је волонтерски одрађен приправнички стаж библиотекара (професор историје са положеним стручним испитом волонтерски одрадио годину дана приправничког стажа за библиотекара у вријеме док је радио као портир) и пријављује се у Народној и универзитетској библиотеци за полагање стручног испита. Након положеног стручног испита Блашко Сибинчић подноси пријаву просвјетној инспекцији да Вида Антонић – наставник српског језика, нема положен стручни испит за рад у библиотеци а он има. Просвјетни инспектор је то и констатовао, али није констатовао да је Вида Антонић наставник српског језика (речено му је да је Вида куварица), и није констатовао да је директор требао издати рјешење Види да положи стручни испит ако га је морала полагати без обзира што на том радном мјесту ради преко 15 година. Циљ није био примјена права јер и Вида има своја права, циљ је био отјерати Виду а на њено радно мјесто поставити Сибинчића. Ово је модел како да дођете на радно мјесто а да се не расписује конкурс, услов је добра и подмазана веза у Министарству и у Просвјетној инспекцији. Вида се жалила у Синдикат и у Министарство просвјете а на крају и обавијестила и јавност о томе. Министарство просвјете је до сада требало интервенисати и поништити одлуку Бранислава Видића и Биљане Сибинчић али је очито да је неко добро намазан и да се ништа не предузима. Говорећи о свему овоме с циљем да вас упознам ко је Бранислав Видић и каква је све зла нанио људима око себе не могу а да не поменем и противзаконито запошљавање његове супруге на радном мјесту васпитача. Његова Супруга Свјетлана је кроз плаћену школарину дошла до дипломе индустријског менаџера, и са том дипломом Видић ју је примио у средњошколском дому на радно мјесто васпитача. Шта зна индустријски менаџер о генетици, Кеплеровом закону, синтакси, Мијанмару, кошарци, Дидактици, Андрагогији, множењу разломака, интегралима, о методама учења, и начинима усвјања градива, не зна ништа јер од тога ништа није учила. Она је на пријемном испиту (ког је организовао и провео Бранислав Видић) показала најбоље резултате, боље од професора математике, српског језика, педагогије, физичког васпитања итд. Пошто су на конкурсу учествовала и дјеца погинулих бораца а који имају дипломе професора које су стекли на државним факултетима РС, и имају предност у запошљавању, Видић је за своју супругу набавио потврду борачке организације да је Свјетлана рођака ратног инвалида који је добио тај статус у РС док је она пјевала под шаторима на вашарима у Србији. По тој потврди Борачке организације РС коју је потписао предсједник, Свјетлана је добила предност испред дјеце погинулих бораца, па је тако Пешевић Огњен, дијете погинулог борца остао без посла. Министарство је на све ово глуво јер је тамо неко добро подмазан.
