Dok se svake godine ista priča čuje u medijima pred početak grejne sezone, polemike se uveliko vode koje grejanje je bolje. Čim zahladni, odmah se uključuje TA peć, a oni koji čekaju da toplane puste grejanje, odmah posežu za jorganima i toplijim ćebadima. Spekuliše se da li će biti Miholjskog leta ili ne i sve tako dok novembar ne upozori da su topli dani odavno završeni i da je vreme za hladnu zimu. A da li će ova zima biti hladna i sa dosta snega, videćemo.
Sa vremenom se više ništa ne zna. Navikla nas je zima na sveže i ne preterano hladne dane, pa grejanje više služi da nas podseti da su nekada bile zime jake i sa mnogo snega. A kada nas sneg iznenadi, pa se zadrži duže, kao što bi i trebalo jer je zima, onda se grejanje blagosilja. I tako u krug.
Sve je nekako protivrečno. Kada je leti pretoplo, jedva čekamo zimu. Kada padne sneg i sve zaveje, onda svi molimo Boga da se što pre vrate topli dani. Ili smo mnogo razmaženi ili nas je vreme tako naviklo, to niko sa sigurnošću ne može da zna. Jedno je jasno, a to je da su naši ogranizmi navikli na različite temperature, pa ne čudi zašto nam pretopla jesen smeta, zašto se svi žale na glavobolje, vrtoglavice i brojne viruse i prehlade, jer je normalno da u jesen bude niža temperatura primerena tom godišnjem dobu. Normalno ili je nekada bilo normalno pitanje je sada.
Klimatske promene u svetu i Srbiji
Sve se nekako promenilo. Promenili su se ljudi, klima, planeta, način na kojimo živimo, komuniciramo, radimo. Ipak, čini se da su najveće i najizraženije klimatske promene.
Prema predviđanju stručnjaka našu zemlju očekuju ekstremni vremenski uslovi praćeni stalnim povećanjem temperature. Očekivana klimatska slika nije nimalo svetla jer se najavljuju i brojne elementarne nepogode upravo kao posledica globalnog zagrevanja. Brojni uragani koji besne na teritoriji Sjedinjenih Američkih država upravo su posledica klimatskih promena. Međutim, ti uragani neće uticati na globalnu, već na lokalnu klimu.
I u Srbiji situacija nije ništa bolja. Promena klimatskih uslova je već počela. Za očekivati je da oluje postanu intezivnije, da se poveća broj kišnih dana, sa preko 20 litara po metru kubnom. Građani Srbije mogu očekivati i povećan broj letnjih dana, tj. toplotnih talasa, tako da će i sušnih dana biti sve više.
Ni prognoze za naredni period ne obećavaju. Iako nije moguće precizno predvideti šanse za pojavu ekstremnih klimatskih događaja, ipak se može očekivati da će promene klimatskih uslova biti još nepovoljnije i drastičnije u narednih desetak godina. Leta će biti sve toplija, a blage temperature iz sedamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka izgledaće kao daleka prošlost.
Čak i u slučaju stabilnih klimatskih uslova ekstremne klimatske i vremenske promene su neizbežne. Na osnovu toga lako možemo da dođemo do zaključka da su zbog izmenjenih klimatskih uslova i šanse za pojavu ekstremnih događaja veće u odnosu na šanse koje su za tako nešto postojale tokom prethodnih godina, pa i decenija.