Karanfil spada u grupu cveća, mada bih ga ja uvrstio u korov. Jedini cvet od koga je čak i ambrozija lepša i ima više cvetovnosti i karaktera. Mirisa nema, a i šta će mu, i da ga ima bio bi kao seljanka koja je izašla u grad koja se namirisala bez da se istuširala. To je jedini cvet koji može da se napravi od toalet papira i da izgleda kao svež. Jedinu upotrebu karanfil bi mogao da ima u grobljanskom aksesoaru sve sa cipelama sa đonom od kartona. Kakav simbol takav i praznik. U plejadi idiotskih praznika i svetkovina ovaj daleko prednjači po idiotizmu. Trebao bi da predstavlja pobunu radnih žena protiv kuhinjske robije, a on je sve osim toga. Žene danas imaju veća prava od muškaraca i zaštićene su kao da su vrsta koja izumire. Mišljenja sam da i treba da budu zaštićene jer su nežniji pol, ali ovo čemu svedočimo danas je preterala Dara meru. Dovoljno je da vas žena bez ikakvih dokaza optuži da ste vršili nasilje nad njom i nagrabusiće te kao rulja žutih mrava. U slučaju da muškarac prijavi da žena nad njim vrši nasilje, bilo fizičko bilo psihičko, u najboljem slučaju će biti ismejan od sredine i proglašen “mekušcem” i “papučicom”. To se verovatno zove ravnopravnost. “Ravnopravnost” pogotovo dolazi do izražaja kod razvoda, e tu ste ga tek ugasili kao celokupna populacija žutih mrava. Na ulazu u sudnice bilo bi lepo da se stavi natpis koji se odnosi samo na muškarce “Vi što ulazite – ostavite svaku nadu”. Šansa da tu ostvarite neka prava i neku ravnopravnost je jednaka šansi da Republika Srpska postane Švajcarska. Takođe nešto nisam primetio ni da smo ravnopravni u poslovima koji se oslanjaju na fiziku. Kada ste videli da žene nose teret veći od njih samih, kao što to čine oni mali žuti mravi koji uvek najebu. Da li će žena biti kažnjena ukoliko “dobacuje” muškarcu na ulici? Neće. Da li će muškarac biti kažnjen ukoliko dobacuje ženi na ulici? Zavisi od žene. “Ravnopravnost” frca na sve strane. Šta se onda ovde proslavlja. Proslavlja se jedna seljačka manifestacija gde muškarci glume finoću i navodno se taj dan trude da budu pažljivi prema “nežnijem” polu. Taj jedan jedini dan kupe ženama cveće, a da se ni tada ne udostoje da uđu u cvećaru i pokušaju da aranžiraju neki lep buket, već to urade na ćošku, sa kartonske kutije odmah pored kladionice, kupujući odvratni karanfil upakovan u još odvratniji celofanski fišek. Ne vidim potrebu za tim pošto je svih ostalih dana u godini uvek onako kako to one hoće ne vidim šta će ih taj jedan ružni cvet učiniti posebnim. Jedina reč koja mi pada na pamet je “licemerje”. Krešendo proslave manifestacije “ravnopravnosti” tek dolazi. Tu su frizure koje se prave za to veče i na kojima bi im pozavidela i Simpson Marge, večernja toaleta i obavezno “slavlje” u nekoj od kafančina, gde se skače i igra uz arlaukanje “zvezda” estrade sve dok im ispod pazuha ne provire znojave fleke koje liče na glave orkova, pogotovo ako neka zaboravi da se depilira. Ipak najgore u svemu tome je kada se maloletnice “doteraju” za “proslavu”. Njima ne mogu da kažem ništa pošto da su sposobne same da razmišljaju ne bi ni bile svrstavane u maloletničku populaciju, ali zato mogu da se zapitam da li one uopšte imaju roditelje? Kako jedan roditelj može da pusti svoje dete napolje onako “obučeno”? Osim ako mu nivo inteligencije i broj sivih ćelija nije srazmeran dužini suknje ili haljine (uvek mešam to dvoje) koju je obuklo njihovo dete. Zašto maloletna deca slave Osmi mart? Kakva je tu neravnopravnost? Možda moraju da nose više knjiga u školskim torbama od muških maloletnika. Taj razlog sigurno nije jer nijedni ne nose knjige u škole. Koji je razlog da se opijaju po kafićima i kafanama, a onda da vrište po ulicama? Gde je zakon o točenju alkohola maloletnicima? Možda ima neka rupa u zakonu vezana za Osmi mart?
Elem, izađite i kupite jedan grobljanski cvetić iz kanti koje se nalaze po celom gradu i poklonite ga svojoj voljenoj osobi. Ja ću isto to da uradim. Kupiću jedan od Pere Mitića i odneću ga na jedino mesto kome pripada. Na grob.