“Ma i nisam imo neki prosjek, a nisam nešto ni uradio prijemni. Al sreća pa mi otac pogino, pa sam imo bodove”. Koliko god bilo nevjerovatno, ali čuo sam svojim ušima iz njegovih usta.Izletilo mu, nije se dobro izrazio jadnik, šta li? A čuo sam i da je jedan dobio neku naknadu za oca, poginulog borca, pa istom za ćaću kupio auto. Čitav skandal oko onih udovica što se “švalerale”, pa se preudale, a sad bi i da penziju zadrže. Jedan opet, treba dobiti naknadu za poginulog brata, al ne da sestri njen dio.
Al ne pričam vam ovo samo zato. Nego, uđem ja neki dan u poštu poslom.. kad tamo na šalteru piše ovako:”Prednost imaju ratni vojni invalidi, članovi porodica poginulih boraca: roditelji, djeca, supružnici, kao i usvojioci poginulog borca”.
Jebemti, čoek bi mogo poželiti da mu je ćaća pogino. Imo bi onda bodove na prijemnom. Imo bi i bodove za dom i stipendiju. Mogo bi dobijait penziju dok se školuje i bio bi prioritet za “stambeno zbrinjavanje”. Imo bi i prednost na konkursu za poso i to “pod istim uslovima” (iako je punoljetan), a samim tim i veće šanse za penziju. Da se ne spominje socijalno osiguranje i pravo na banjsko liječenje. I na kraju, imo bi prednost na šalteru u pošti, banci, opštini i slično.
Al jebiga, nisam ti ja te sreće.. (Ili mi je ćaća imo sreće, ili nije, pitanje je sad?). A kako nisam lično pogino, a nije mi ni brat pogino, nisam ni udovica, ni sestra, a boga mi ni baka ni did poginulog borca, ni roditelj, šta mi onda ostaje? Ostaje mi jedino da usvojim poginulog borca.
Pa pitam sad ja vas: Kako usvojiti poginulog borca?