Kada vam iz Ministarstva prosvete stigne dopis u kojem, između ostalog, piše „obadvoje“ sve kockice se savršeno slože u tematski puzzle na čijoj kutiji piše Republika Srpska. Skoro istog trenutka vam postane jasno zašto je većini stanovništva simpatično kada im njihov predsednik peva hitove svog imenjaka Kitića. Kako neko ko se hvali velikim brojem cipela, umesto inteligencijom, može obavljati tu funkciju. Zbog čega je većini simpatično što nam deca školskog uzrasta znaju sve „hitove“ Granda, dok za Desanku Maksimović misle da je to skraćeno od leva ruka desni džep, što je inače sinonim za snalažljivog čoveka i biznismena u današnjim vremenima. Bude vam jasno i kako to da Makedonija ima Leb i sol. BiH: Zabranjeno pušenje (komada dva), Elvisa J. Kurtovića, Dubioza kolektiv. Hrvatska: Atomsko sklonište, Psihomodo pop, Dada Topića. Srbija, tu ne vredi ni nabrajati koliko ih ima. Slovenija: Lajbah. Crna Gora bi verovatno imala neki dobar R'N'R bend, ali bubnjevi zazimaju mnogo mesta pa ne mogu da nađu prostor za vežbanje, tako da ostadoše na Miladinu Šobiću. Republika Srpska: Goci band i Kitića. Ma ne tog Kitća, ovo je Kitić born in Laktaši. Sva sreća da smo deo BiH pa se možemo „šlepati“ uz njih i svojatati Zabranjeno pušenje i ostale, mada smo i tu ostali kratkih rukava. Kod njih je veliki Kurtović, a kod nas mali Kitić. I neka posle neko kaže kako smo mi bolji deo BiH. Dosta dopis reče i o populaciji koja naseljava ovo područje i koja, na izborima, svoje glasove daje za „obadvoje“. Koja glasa i za nekulturu i za nepismenost. Reče ono mnogo i o Danetu Maleševiću i još mnogo toga izgovori, ni kriv ni dužan, komad hartije. Izgovori više i od Lazanskog za manje novca, ali nam nije dao odgovor na glavno pitanje. Kako i kakve će to reforme u obrazovanju sprovesti Ministarstvo prosvete? Na pamet mi pada par ideja. Možda će napokon ukinuti slovo „Č“ čisto da ne bi bunilo Špirića dok piše knjige, a i recesija je. Mnogo može da se uštedi na toneru i mastilu kada se ukine jedna polovina crtice na kvakici. Možda mogu da izbace i slovo „Dž“ pošto, osim slučaja Sejdić- Finci, nikako ne možemo da se usaglasimo ni oko toga kako se piše slovo „Dž“. Jedni to pišu „Đž“, drugi „Djž“, a treći „Đ“. Nego, mi njega lepo izbacimo i onda više nema nedoumica kada u prodavnici tražimo „suđuku“. Mislim, nekada kada budemo mogli da je priuštimo. Za sada možemo samo da čitamo natpise sa artikla i obrazujemo se lepeći obraze po staklu iza kojeg stoji. Na kraju mogu da ukinu ocenjivanje u školama i polaganje ispita na fakultetima. Ne bi bilo loše da uvedu i nove predmete: „Obrazovanje popunjavanja uplatnica“ i „Tehnologija pakovanja novca u kovertu“, pošto se na kraju sve svodi na to.