Kako raste bruto domaći proizvod na lokalu

Blog #Argument

Piše: Slobodan Martinović

Kako raste bruto domaći proizvod  na lokalu

- TEKST NASTAVLJA ISPOD OGLASA -

Na pitanje gradonačelniku i predsedniku Skupštine grada Subotica, zašto su za više od 30 % poskupele komunalne usluge, voda, iznošenja smeća dobio sam sledeći odgovor:

Odgovor gradonačelnika:

“Porast troškova zarada i ostalih ličnih primanja, goriva, energenata, materijalnih troškova i troškova održavanja je uslovilo potrebu za korekcijom cena komunalnih usluga.

Pored minimalne zarade, povećana su sredstva i zbog sledećeg:

Od 1. januara 2020. godine primena posebnog kolektivnog ugovora jer više nema ograničenja za zarade na nivou oktobra 2014. godine (po pitanju osnovne zarade i ostalih elemenata zarade)

– Osnovna zarada se isplaćuje na nivou oktobra 2014. godine (nije više umanjena)     

– Povećan topli obrok

– Povećan regres (75 % od prosečna zarade u RS po poslednjem objavljenom podatku za prethodnu godinu)

– Na to se dodaje i regres u neto iznosu od 33.000 dinara   

– Povećani i ostali procenti za prekovremeni, za minuli i sl. 

Napominjemo da su u pitanju preduzeća koji imaju visok udeo zaposlenih sa nižom stručnom spremom, a samim tim i zaposlene na minimalnoj zaradi.

Solidarna pomoć (koja nije deo zarade) je takođe predviđena kolektivnim ugovorom u iznosu od 41.800 dinara, u primeni je od  2018. Godine”.

Odgovor predsednika Skupštine grada:

“Određenim javnim preduzećima visina cena za komunalne usluge stagnira već više godina, dok tereti rastu, i potreba za širenje i unapređenje komunalnih infrastruktura je konstantna. Bilo je neophodno da korigujemo cene javnim komunalnim preduzećima „Čistoći i zelenilu” Subotica, „Dimničaru” i JKP „Vodovod i kanalizacija”, a koji obavljaju poslove sakupljanje otpada, dimničarske usluge i komunalne usluge vodovoda i kanalizacije (ova tri javna preduzeća se naplaćuju kolektivno), kao i javnim preduzećima „Pogrebno” i „Stadion”, radi omogućivanja njihovog nesmetanog rada i pružanja komunalnih usluga našim građanima. Između ostalog, dovoljan je primer kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, što nadležno javno preduzeće mora da vrati, i koji je omogućilo JKP Vodovod i kanalizaciji da proširi vodovodnu mrežu, izgradi fabriku vode br. 2 da bi građani mesnih zajednica Novi grad, Radanovac i Palić dobili kvalitetnu pijaću vodu, da dogradi kanalizacione kolektore i proširi kanalizacionu mrežu na teritoriji grada”.

Očigledno je da se odgovori dva čelna čoveka grada po pitanju povećanja cene komunalnih usluga razlikuju.

Da bi zaposleni u javnim preduzećima primili uvećanu platu, ona se mora uzeti od građana kroz povećane račune za komunalne usluge. Da bi se vratio gradski kredit mora se opet uzeti od građana. To je ta ekonomija koju vlast primenjuje. Tako raste bruto domaći proizvod na lokalu. Čuvena taksa ekonomija sa kreditnim zaduženjima, bez nove vrednosti, koju građani plaćaju.  Koliko su samo svog partijskog kadra prekoreda i nepotrebno zaposlili, otimajući od građana. I sve još u vreme pandemije kada su mnogi ostali bez posla. Sramota.

Od koga gradonačelniče i predsedniče Skupštine grada mi građani da uzmemo novac, da platimo račune i hranu, pošto platu ne možemo zaraditi.

Od Vučića, Malog, Vesića ili Orbana kažite nam.

Centar za istraživanje u politici Argument

www.bitovik.org.rs

NAJNOVIJE

Ostalo iz kategorije

Pismo Druga Tita

Salaš

Ukrajinski otpor

Svi štampaju novac

Da li nama ima spasa

Primorani

Prinuda za mir

Najčitanije