– Eeeee danas sam doživeo da je napokon nešto moja država učinila za mene.
– Kako koja država ?
– Kako misliš nije država?
– Pa zar nije bio referendum za otcepljenje?
– Aaaaa pa moja greška ja razumeo Knin pa i cela Republika Srpska… Koliko su mi trpali u glavu sa TV-a ja sam pomislio Knin u najmanju ruku, šta me boli dupe za Krim i Rusiju!!
– Kako misliš moderno?
– Moderno da voliš Rusiju i znaš sve o dešavanjima u istoj?
– A pa ja se izvinjavam, nisam znao. Onda živela majčica Rusija i Knin, pardon Krim. Živela majčica koja nas brižno čuva još od onomad kad nas vrati u Osmansko carstvo, a taman smo se bili izborili za slobodu, jer majčici beše frka od Napoleona.
– Kako misliš nije bilo tako ?
– Aaaaa oni su nas na taj način zaštitili da i nas ne napadne Napoleon !!!
– A pa dobro onda, nisam znao stvarno.
– Da, kao da bi se naš predsednik sedam dana potucao po hodnicima Kremlja radi jednog selfija sa predsednikom Rusije da to nije moderno.
– Nego, kada ću onda moći napisati da je danas nešto moja država uradila za mene?
– Kako misliš kada se steknu uslovi ?
– Koji uslovi?
– To otprilike znači da ostatak sveta treba da umori ebola sve sa malim boginjama i hepatitisom A, B,C, D, E i F, da nas grune asteroid i da pri tome imamo sreće da baš u tom trenutku Noe prolazi sa svojom barkom kroz Republiku Srpsku i potrpa nas u istu, a onda nas istovari na Borikama gde istog momenta kako se iskrcamo raspisujemo referendum. Naravno, ako nas pre toga Noe ne pobaca u vodu jer smo usput okrenuli oba praseta i jednog vola na ražnju. Posle kažu da su gejevi loši. Da Noe nije bio homofobičan utrpao bi dva vola na barku, a ne vola i kravu, a utoliko bi i naše veselje bilo veće. Bolje dva vola na ražnju nego jedan.
– Kako misliš opasna su vremena i velike su pretnje po Republiku Srpsku sa svih strana?
– Roze revolucija? Kakva sad roze revolucija ?
– Aaaaaa ma nisu to strani plaćenici i domaći izdajnici to su ovi kako ih zovu LDP, ili beše LGBT, sve neke skraćenice pa se čovek da lako zabuniti.
– Pa i to je moderno kao i ova ljubav prema Rusiji. Nisu oni opasnost za Republiku Srpsku, oni šire ljubav i mir. Pa imamo to i mi u Republici Srpskoj video sam čak i slike na kojima jedan sveštenik miropomazuje nekog dečaka.
– Kako nisu to ti? Nego koji su ?
– Sa drugog i trećeg sprata hotela u Tuzli, pa zar hotel u Tuzli ima tolike spratove?
– Narandžasta revolucija kažeš?
– Pa dobro i treba neko da digne svoj glas da se zaštite i narandže, vidiš šta se desilo sa limunom jer ga niko nije čuvao. Kilogram limuna košta kao pola kilograma prasetine.
– Ne štite narandže nego šta rade ?
– Da uruše Republiku Srpsku?
– Pa kakve veze imamo mi sa narandžama, nismo valjda postali glavni izvoznici istih preko noći ???
– kakve sad značke pokazuje Špire?
– Ma to došli izviđači iz Poljske na ekskurziju.
– Kako misliš bili matori i govorili “cija”?
– Maaa neeee, pa sve si pogrešno čuo. Ako nisam znao za Knin, pardon Krim i modu voljenja Rusije, za ovo imam informacije iz prve ruke. Jedan moj drugar radi na recepciji pomenutog hotela, pa mi ispriča anegdotu. Dolazili neki penzioneri iz Moldavije na ekskurziju i smeste ih na isti sprat hotela da budu zajedno da im je lakše kada prelaze iz sobe u sobu radi druženja. Plašili se ako budu išli stepenicama da neko slučajno ne pokvari plastični kuk. Elem, jedan od ovih našao protezu u holu i kako ne zna naš jezik čovek išao po hotelu i pitao: “cija?” “cija?” Pošteni ljudi, nisu kao mi. Naši bi drpili i protezu iz usta kad odemo u tuđinu sve i da joj očnjaci fale.
– Pa dobro kad je sve to tako. Samo sam hteo da se pohvalim da mi je država danas pomogla u mojim nastojanjima da postanem apatrid.
– Kako misliš kako?
– Pa lepo neću dobiti ličnu kartu jer ima greška u matičnom listu i još nekom listu.
– Otkud znam kojem još nekom, kada tamo ima listova kao u sve tri knjige gospodara prstenova.
– Pa ima rešenje. Treba da zamenim 12 konvertibilnih maraka za 12 maraka državne takse i da mi daju jedan od tih listova i onda će oni da isprave da ja nisam rođen u Titovom Užicu nego da sam rođen u samo Užicu.
– Ne, nema slika i nije štampano u boji. Običan papir sa malo teksta i nekom tabelom.
– Pa znam da bih za 12 maraka mogao da kupim ogroman poster “Kud Idijota” i to sve na “masnom” papiru i u boji, ali sa “idijotima” ne mogu da promenim Titovo Užice u samo Užice.
– Pa otkud znam kakve veze ima, valjda ima još samo Užica na svetu. Otkud oni znaju da sam ja rođen u Užicu, Titovom Užicu, a ne u samo Užicu ispod obronaka Kilimandžara.
– Čuj koliko živim ovde? Od malih nogu, a sada su mi prilično dugačke.
– Pa da znaš da je to i meni prvo palo napamet. Pošto svi ovi sa dugačkim i mršavim nogama dolaze iz Afrike, a ovi iz Užica Titovog Užica imaju malo deblje zbog konzumiranja prasetine, mora da je to razlog zabune.
– Kako misliš što sam ti sve ovo pričao???
– Ako mi veruješ, pojma nemam!!!! Jedino možda iz razloga što mi nikako nije jasno što sada smeta ovo “Titovo”. Pa ti isti koji ga sada žele izbrisati nekada su nas kao male terali da dajemo zakletve. Nisu čekali da odrastemo i sami budemo svesni kome i u šta se zaklinjemo, a sada isti ti traže od nas da kršimo zakletvu koju smo nekada dali. Kao da smo svi mi Nikole Špirići pa gazimo svoje reči kako stignemo i gde stignemo. Jedino što se nije promenilo kada bolje razmislim je to da su nekada se kleli u Tita i brijali brade popovima, danas isto kunu Tita i opet briju popove, samo ovog puta njihova dupeta čisto da im ne upadaju dlake u usta kada ih celivaju u ista.