Razlažem sebe na oproste
Ne na strahove
I čujem tvoj glas od marcipana
,,Protrči žitom Ana, nek' polegne klasje
Ne plaši se slamnatog u šeširu
Imaš stoput veće srce od grabljivice
Brzo dođi Budi mi tu, bar na mahove
Da pomirišem sreću čulima tvojim
Otkinuli su mi nos, cinober po zemlji razlili
Ukrali crni lak sa cipela
Kad si ono bosa pobjegla daleko
Skupljam krhotine mađarskog porcelana
I svakog se šava prokleto bojim
Geler mi kuca u grudima
Polako blijede i ništa ne pomažu šarene zakrpe od svile
Tvog pajaca je ubio neko Ko nema veze s' dobrim ljudima
A ja sam te dugo dozivao
Preskakao pragove pruge
Trčao kao da nisam krpena lutka
I već sam bio prošao ispod duge
Ali da bi stvarno oživio
Morao sam ginuti devedeset druge
Ana bar sad mi budi tu
Kad me pritisne okružje neba i kad se sve utiša
Kad se u očnim staklima pojavi ono nešto vlažno i sjetno
Ana zar lutka plakati i ginuti treba
A plan je bio da živimo vječno,,