Bijeljina, 09.01.2012.
Budim se polako i razmišljam šta i kako da radim u toku dana… Ustajem i palim računar sa željom da pročitam vesti… Jedna od prvih stvari koju sam ugledao je bila vest : “Obraz obojio Federaciju i Hrvatsku u crno”… Ti plakati su osvanuli u mom gradu… Iste sekunde mi je kroz glavu prosao tekst pesme italijanskih partizana : “Una mattina mi sono svegliato, e ho trovato l'invasor.”, iliti “Jedno jutro se probudih i zatekoh okupatora…” Grad sa dobro poznatom partizanskom i antifašistickom tradicijom je doživeo da osvane oblepljen plakatima klerofašistickog pokreta Obraz. Da stvar bude jos gora tu istu vest je preneo veliki broj medija u Republici Srpskoj i u Federaciji kao i u Srbiji…
Za mene kao osobu levičarskih shvatanja nepojmljivo je da toliki publicitet može da dobije organizacija koja u svom programu za neprijatelje srpskog (po njima srbskog) proglašava Jevreje, Rome, Hrvate, Bošnjake, Albance, homoseksualce a verovatno i Liliputance. Takav program dobija na težini još više činjenicom da makar 50 % njih u životu nije ni videlo Jevreja, ali je bitno da zna da treba da ga mrzi. Pored njihove borbe za čistu Srbiju iz njihovih saopštenja se moze jasno videti da se oni bore i protiv palatalizacije. Na sva gramatička ubedjivanja jedini odgovor koji članovi Obraza imaju na to je da oni nisu Srpi već Srbi, tako da se kaže srbski a ne srpski. Vi koji čitate ovo budite sudija što se toga tiče, svejedno poenta ove priče i nije gramatika. Elem članovi Obraza su iskoristili Dan republike Srpske da promovišu svoj pokret, ali naravno i da dalje rasplamsavaju mržnju medju narodima, na ovom već trusnom području. To je jedva dočekao širok spektar medija i iz Republike Srpske, ali i Federacije. Mediji u Republici Srpskoj su tu vest prenosili zato što su i u tim medijima dominantni desničari, a iz Federacije su vest prenosili mediji koji od Srba žele da naprave babarogu kojom se plaše mala deca i time održe Status Quo u Bosni i Hercegovini. U veoma zapaljivoj atmosferi, kao sto smo nažalost imali priliku da vidimo više puta, najmanja iskra je dovoljna da zapali vatru koja se teško gasi. Narod je već naseo nekoliko puta na to, ali nadam se da je više ta lekcija naučena. Ne mogu da se otrgnem utisku da se necionalno pitanje “sasvim slučajno” počinje da provlači kroz medije za vreme teške ekonomske situacije. Narodu se servira salata nacionalnog ponosa i tradicije koju oni jedu sa zadovoljstvom, ali pri tome zaboravljaju na ekonomske probleme. Jednostavno prosečnom čoveku je lakše da za svoje probleme okrivi osobu druge nacionalnosti ili veroispovesti nego svoj narod ili samog sebe. Čim se podigne svest ljudi i oni shvate da za njihove probleme nije kriv ni Mujo ni Stipe već oni isti za koje uporno i pobožno glasa na izborima ovakva priča neće moći da prodje, a do tada ćemo morati da se nagutamo još dosta gorkih pilula…
Jednostavno poenta je da ne treba da se dozvoli organizacijama kao sto je Obraz da vraćaju ljude nazad u 90-e (a kako su krenuli sa zaglupljivanjem sirokih narodnih masa izgleda da planiraju da nas vrate i u kameno doba) već da se gleda
u sadašnjost i u budućnost. Mislim da nikome ovde nije od koristi da se vraća u vreme rata, sankcija, restrikcija struje i vode, čekanje za hleb, inflacione stope zbog koje od plate možes da kupis šibice i svih ostalih pogodnosti koje
nam je ovaj bratoubilački rat doneo. To ne smemo da ispuštamo iz vida sve dok postoje oni koji žele da nas vrate u to doba…
Srdjan Obarčanin