Sinoć sam sanj'o kao ja post'o jugonostalgičar bož-me-oprosti. Vas sam se, da prostite, preznojijo i mor'o sam 3.14 presvlaka promjenit'. O Prevlaki da ne pričam. Dobro, imali smo mi i fiću prije toga al' jugo mi je bio nešto prirast'o k srcu i stoga ta nostalgija prema istom.
Bijo je to komfort dilaks. Pičijo je naš bijeli jugo crvene boje sa plavim felgama kroz ondašnji mrak. Bijo je to mrak i magla i mjesečina i Derviš i Smrt, Tvrdjava još nije bila napisata, al' im'o je naš dobri stari jugo dobre maglenke. Mogli smo sa njim i u tunel, malo je bilo zeznuto na početku i na kraju ali na sredini tunela je bilo baš ono okej. Jer se na sredini vidilo svijetlo na kraju. U stvari nešto se bijelilo, u gori zelenoj, u sred mraka. Jal petokraka il' flaša od konjaka, presudite sami. Zvečevo ili Henesi , pitanje je sad.
Eventualno smo izašli iz tunela i tu nas je dočekala dilema. Dilema je bila nako....ni gor' ni dol', izgledala je malo čudno u kaputu žutom . Men' se dop'o kroj a moj brat je rek'o da je baš bezveze. Mama je, da spasi neugodnu tišinu, zapjevala: ''prokleta mogućnost izbora mora da postoji'' pa nas je upitala djeco Kraš Ekspres ili Benko. Benko!!! Mi smo volili Benku više nego druga Tita što je u ono doba bilo jeres, taman za golog otoka. Srećom po nas pijonire na golitinju je bilo zabranjeno ispod 18. A onda sam se probudijo.
