O čemu razmišljam ? O BUKI !
Razbaškario sam se ovde kao poreznik u Kraljevini
Srba Hrvata i Slovenaca,
ako je se još neko sjeća ,
kao član SNSD-a u banjalučkoj skupštini,
kao Robin Hud u šervudskoj šumi,
kao Milorad Dodik u Mostaru…
đe svi plaču :
a što nisi Hrvat pa da vidiš kako se vođa voli !
Ne kažem da je ovo računica koja se treba primjenjivati,
ali opuštanje sa tuširanjem u bilo kojem motelu ili hotelu
košta barem pedeset maraka,platiš i kresnes !
Ovde na Buki,imaš sve džabe sem toplog obroka,a jebeš koga hoćeš.
Ja doduše nisam neki “stari as”,prenoćio sam tu nekoliko desetina puta i drzao se “bontona” u okvirima elektronskih medija današnjih sloboda,onih o kojima ljudi vole pričati kao naše bake o vilenjacima…..sa kojima su ,eto,zatrudnile…
Nisam se ,što no kažu ,ni snašao,a već me stigla nepisana pravila,koja je valjalo “skenirati”.
Napisem ja neku priču,ono,šatro neka tema,fol pjesma..jebiga,nešto o čemu razmišljaš,kao što fejsbuk pita…
Kad dole na dnu moje objave,ne lezi vraže,komentar neke žene ,na tako prenaglašenom hrvatskom jeziku
kakav ni pokojni Franjo Tuđman ne bi razumio..
ali ja,koji sam pokušao dešifrovati hijeroglife
otkačim to kao muvu s kurca…
Kad te na nišan stavi ljutita blogerica koja se igra psihologije, nahuška rodbinu i prijatelje na te, zabavi nikad kraja. Osjećao sam se baš ono važan. Doduše čini mi se da me ne voli zbog treće blogerice iz mojih priča.Koja zabava!
Natakarila mi se na “neku stvar” i mlati jezikom
ko usran pas repom.
Pa rekoh..Jebote,vama je ova Buka sve u zivotu,meni samo
vrhunski medij,u kojem jebem
a ne plaćam.
Ali ljudi koji vode ovaj mag informisanja ,
to moje cjene…i hvala im.
Vremenom mi postalo simpatično pojavljivanje ovde,
a zašto i ne bi,pa ovde dnevno “poćili” preko pola miliona očiju,a malo koje ostane razočarano…što bi rekao moj deda ,iz jučerašnjeg bloga, “Svaka koka negdje zrno nađe”,
a kamo li ovdje,gdje ima žita više nego u rezervama
Željke Cvijanović,one što je nosila bjele čizme i žute gaćice
u vreme poplava,
prije neku godinu..ne ponovilo se.
A iskreno rečeno, niti imam zle namjere,niti imam “zadnje namjere”…niti se iz mojih pisanja moze izvući zaključak ,koji bi imao bilo kakvu osnovu,da je to poruka nekom ili nečemu !
Tako da slobodno mogu reći,da su svi likovi iz mojih priča stvarni uključujući i pomenute šapčanke,mada one i nisu neki likovi.
Uh jebem ti,umalo zaboravih ,upita me ona šatro Hrvatica,zašto se krijem iza pseudonima,iako dobro zna ko sam i ko me je zamolio da budem ovde,
pa ako eto,”slucajno bude čitala”,
ja sam Dušan,sin Branka,Unuk Dragomira (iz bloga od jutros ) i praunuk Dušana po kome nosim ime…i nemam šiptarske fazone
I želim joj lijepo Svitanje u nedelju !