Onoj koja niže kamenje posvećujem ove riječi,
Ja iz Bosne ona s Juga…ali ima nešto u toj razdvojenosti
Kad se suza suzom liječi nalik čistoj divnoj sreći…
I zapamtite jedno…nije bitno koliko vas dijeli mora i planina
Ono Što Nosiš U Srcu…To Se Zove Domovina
…
Imam sestru. Živi dosta južnije od onih naših gorštačkih planina
Rijetko je srećem…tek kad teret preželjenih zagrljaja podnijeti ne mogu
Stignem noćnim busom izravno u bokeljsko svitanje
Probudim je i kažem ,,na stanici sam, pijem kafu, polako se razbudi i dođi po mene,,
Stiže raščupana Moja Samotna Lejdi i more nadođe kad krene emocija lavina…
Kad se zakotrlja prva suza…
U njoj vidim svu sreću što negdje daleko imamo jedna drugu i
U njoj vidim svu tugu što je život uklesao i izrezbario
A u oku isti onaj lješnik…u njenim očima prepoznajem boju one što me rodila
Kad sam bila dijete..bila je Moja Muza
Vodi me na obalu Starog Grada…ljuljaju se barke, ljulja se i meni u glavi od tolikih prolaznika
Gledam je niže narukvice od kamenja…u svaku bobu ušapuće nešto, kao da vrača
Ne znam šta je ruskinjama kupuju ih ko lude
A šta će im bit drugo kad u svakom nizu njena ljubav bude
Vidim to po načinu kako ih dugo gleda , i ponekad satima
ne obraća pažnju na ljude
Konobar donosi dojč u pola cijene, jer to poludrago kamenje koje prodaje ispred paba izvjesna je privilegija..a i zato što je vole…
Patina s morem izlokane staze uspavljuje, proviruju školjke, brojim kocke
Brojim sve one dane u kojima je sama podizala sina
Dok je količina soli njene duše bila proporcionalna količini soli mora
Gledam u njene ruke dok se igraju sa silkom i kamenom rubina
,,Znaš li da rubin ublažava nemir,, govori mi ,,i srce bolesno lijeci a nama je to u genetici,,
S’ pogledom uperenim u more ko zna kakvih dubina
Govorim joj Volim Te Bona…Ti si Moja Domovina…
Scarlett