Kad i kako je nastala fudbalska lopta? Na ovo pitanje niko do sad nije uspeo da da konkretan odgovor, jer kokretan odgovor i ne postoji. Fudbalska lopta, koja je za mnoge od nas bila omiljena dečija igračka, nije nastala, već je nastajala, a taj proces trajao je bukvalno vekovima. Poznato je da se igra nalik fudbalu još u antičko doba igrala u Kini, a dokazi o postojanju slične igre nađeni su i na teritoriji Južne i Severne Amerike, gde su lokalni Indijanci „pikali“ loptaste predmete od različitih materijala. Antička Grčka takođe je lokacija za koju se veruje da je bila mesto gde se igrao prafudbal.
Lopta dugo nije bila baš savršena, ali to ni na koji način nije uticalo da se odustane od zanimljive igre. Najpoznatija preteča današnje lopte bila je svinjska bešika, ali bilo je još mnogo drugih varijanti i raznih „krpanjača“, kao što su bile one od platna, koje su koristili Egipćani. Međutim, takozvani svinjski mehur dugo je važio za glavni materijal, kada je proizvodnja fudbalskih lopti u pitanju. Problem je bio što njen oblik nije uvek bio savršen i često se cepala. Da bi je ojačali, ljubitelji fudbala su se dosetili da je oblože kožom i tako dobiju dvostruku korist: zaštita od cepanja i zadržavanje istog oblika.
Ako znamo to da se u srednjem veku fudbal u Engleskoj igrao tako da nema pravila, pa nema ni faulova, a ni ograničenog broja igrača, jasno je da je tim momcima bila potrebna baš jaka lopta. Ali propisi o tome od čega treba da bude napravljena, koliko da bude velika i koliko da bude teška fudbalska lopta nisu postojali sve do druge polovine 19. veka. Dimenzije lopte jednostavno su zavisile od toga kolika je svinjska bešika.
U Kini je lopta pravljena od životinjske kože, a Indijanci u Centralnoj Americi su, verovali ili ne, imali gumenu loptu. Oni su koristili lateks, dobijen preradom
određenih biljaka. Egipćani su, kao što smo rekli, loptu umotavali u platno, a unutra punili semenom biljaka kako bi lopta bila teža i zadržala oblik.
Modernizovanje fudbalske lopte
Godine 1855. Čarls Gudjer je napravio i patentirao loptu od vulkanizovane gume. Bila je pravilnog sferičnog oblika i ličila je na današnju košarkašku loptu. Jedna lopta iz njegove readionice čuva se i dan danas.
Značajan događaj je i onaj iz 1872, kada je formirana Fudbaska asocijacija Engleske i kada su počela da se stvaraju pravila igre. Devet godina kasnije u pravilima je dodato i to da lopta za fudbal mora da bude sferična i da ima obim od 27 do 28 inča.
Bez obzira na otkriće fleksibilnije gume, fudbalske lopte su se i dalje oblagale kožom. I lopta za prvo Svetsko prvenstvo je bila takva. Pedesetih godina upotrebom specijalnih zaštitnih lakova lopte za fudbal su postale vodootporne. U tom periodu napravljeno je još nekoliko promena: uklonjeni su upaljvi šavovi kojima su se spajali komadi kože i lopte su počele da se farbaju u belu boju, kako bi bile vidljivije igračima, ali i gledaocima.
Crno-bela lopta sa „kućicama“, koje su i danas simbol za fudbalsku loptu, prvi put je napravljena 1970. za Svetsko prvenstvo.
Svako Svetsko prvensto danas donosi lopte koje su za nijansu drugačije, savršenije, lepše, bolje. Oni su i danas nešto što obožavaju deca na svim meridijanima, i tamo gde se igralo sa mehurom ili platnenom krpenjačom.