Teško je sad reci da li je bila laka ženska.
Daleko od onog; ko nije tražio – nije ni dobio.
Al’ da je voljela – voljela ga je.
Jedan vikend s jednim, drugi vikend s drugim.
Čaršija je imala pune ruke posla.
Spominj’o se goblen i nevinost.
Jadna joj majka – pričalo se uz kafu po komšiluku.
(Oca nije niko spominjao).
Ona se nije osvrtala na to.
Bila je na lošem glasu i nije činila ništa da to opovrgne.
Naprotiv.
Onda je djavo doš’o po svoje.
Rat.
Izbjegla je negdje na truli zapad.
Našla ljubav. Udala se.
Smirila se.
Sve dok nije otkrila društvene mreže.
I okrenula novi list.
Proko noći postala nova majka Tereza.
Etika i čudoredje.
Moralna vertikala.
Osuda svega i svačega.
Ponajviše onoga što je i sama bila u prošlosti.
Postala je ono što je donedavno mrzila.
Ona što osudjuje uz jutarnju kaficu.
Postala je Čaršija.
Oni koji ne znaju – slušaju savjete svetice.
Oni koji se sjećaju – osjećaju blagu nelagodu.
I niko da se hitne kamenom.
Da jednostavno kaže – Aj ne seri !
Politička korektnost će uništiti ovaj Svijet.
I neka će !
originalno objavljeno na: prvolicejednine.com