Upravo pogledah klip u kojem mlada pankerka, pankerica, iz Hrvatske poziva normalne ljude regiona da se konsoliduju. Reče kako među svima ima kretena, ali kako oni Srbi ili homoseksualci koji su normalni i raja ne treba zbog toga da ispaštaju. Fino ona reče, ali je na početku psovala Isusa krvavog sa takvom slašću, da ne znam ni kako sam je saslušala do kraja.
Ne pada mi na pamet da proganjam homoseksualce, ljude drugačije od sebe, ali ne mogu da opsujem Boga ni na kojem jeziku. Meni je Bog ljubav, život, ništa manje ni više, nema više, Bog je ime za Istinu, Suštinu, Univerzum. Nemam apsolutno nikakav razlog nikada da opsujem Boga. Ljude, grijehe, to da, ali Boga, nikako ne, štaviše, to što njega ne počinje da me obavezuje da ni ljude ni grijehe ne psujem. Postidim se pred Milošću Božijom, okrenem se oko sebe i u svemu vidim Božije davanje. Ne mogu malim slovom da ga napišem nikako. Postidim se kad sam ona koja se ovamo iskaljuje, a onamo pobožno trepće pred Milošću Božijom.
Poznajem nešto ateista, i oni više pričaju o Bogu nego vjerski radio.
Nešto, a ne nekoliko, zato što je taj ateizam više neki oblačak koji zaposjeda tu i tamo, nego nešto što prožima cijelo biće, ovih koje poznajem. Tako ateisti stalno nešto dosađuju i sa nekim se svađaju, baš kaš to svaštojedi znaju gnjaviti vegetarijance, i latentni homići homiće.
Mi svi treba da se konsolidujemo, konsolidiramo. Biće tu i Srba i lezbijki i pankera i štrebera, biće svega, ali svi ćemo doći zbog ljubavi, zajedništva, potrebe za druženjem, razmjenom, ushićenjem, uživanja u sličnostima, zbog avanture i vjere u nešto više, veće i ljepše od svakodnevnice koju živimo. Mi koji vidimo da je sve ovo sranje moramo sebi organizovati i alternativu. To je tako, oduvijek je i bilo, neće ti države preko sofke organizovat alternativu, uživanje u razmjeni sa ljudima regiona, dapače. One pumpaju nacionalizam u pocijepanim najlonkama od ljudskih prava i sloboda. Debele butine iz još debljih guzica stalno prijete da će eksplodirati i poslati sve u tri lijepe, i da će se najlonke viših ciljeva u parčićima polijepiti po okolnim energetski neefikasnim zgradama, kao vječni podsjetnik da smo budale što se nismo još davno ispalili u Njemačku.
Mi svi treba da se konsolidujemo jer smo već konsolidovani, samo to ne znamo. Mi smo dobre, radne mašine koje ne znaju da ih treba uključiti. Neko je nekad odnio ključeve, otad nam govore ćuti, i mi čekamo, polako zastarjevamo, a da nikad nismo podigli sistem.