Malo ko zna, a još manje ih je uopšte i čulo za Radomira Belaćevića. Ko je bio Radomir Belaćević? Rođen je 31. decembra 1929. godine u malom selu Junkovac nadomak Lazarevca. Bio je: naučnik, književnik, publicista, režiser, scenarista, glumac, producent, pisac i pronalazač. Napisao je više desetina knjiga i nekoliko TV drama, kao i filmskih scenarija zasnovanih na njegovim knjigama. Dizajnirao je i patentirao nekoliko tehničkih uređaja. Umro je 2005. godine. Pored toga što je bio čovek renesanse, Leonardo da Vinči ponovo rođen na prostorima Srbije, on je ostao nepravedno zaboravljen u srpskoj kulturi. Čovek čije su serije bile preteča „Baba gori, a selo se češlja“, „Porodično blago“, „Bolji život“, čitavom nizu filmova sa Lepom Brenom ili onih sa Gidrom, zaboravio sam kako se zovu. Gde on, Gidra, ima unuka koji je zaljubljive prirode i koji ima više delova nego Star Wars i Star Trek zajedno. Sve to za šta je njima trebalo toliko celuloidne trake on je rekao u svom remek-delu “Dečak iz Junkovca”.Prikazao je svo to seljaštvo, primitivizam i prostakluk u izvornom i sirovom obliku, bez da šminka i upakuje kao što su to radili ovi potonji. Čovek koji je osmislio kako treba da izgleda jedan kulturno- umetnički događaj prikazan u formi priredbe, koji se i dan danas primenjuje diljem Republike Srbije, Republike Srpske, a verovatno i u ostalim nama bratskim zemljama. Čovek koji je došao do same srži srpskog naroda i njegove suštine i poimanja lepog. Ostao je nezapamćen i otišao u zaborav. Zašto je to tako zapitaće se mnogi, kao što sam se i sam zapitao. Zašto jedan takav Leonardo iz Lazarevca nikada ni u jednoj Vladi nije bio ministar za kulturu ili nauku. Zašto nikada nije postao član SANU ili ANUS-a? Pa bilo to i u vidu dopisnog člana. Po čemu je Matijino „Ćeraćemo se još“ bolje od dela koja su istekla iz pera našega Radomira Belaćevića. Osim po „pakovanju“, teško tu neko može naći veliku razliku u kvalitetu i samoj suštini dela. I dok se Matija Bećković razmeće naokolo, kao ofucana sponzoruša, i stalno se „ćera“ sa nekim i nečim. Radomira Belaćevića oteraše u zaborav. Radomir Belaćević je doprineo, za svog kratkog života, više nego što će polovina koji tamo sede učiniti za šest života. Pogotovo ako imamo u vidu ko je sve u ANUS-u. Mišljenja sam da je ovaj čovek ovako bezobrazno zaboravljen zbog stare srpske boljke, ljubomore, koja pomešana sa sujetom progna Radomira Belaćevića u zaborav. Možda je razlog i to što je tvrdoglavo odbijao da u kulturno- umetnički program ubaci i tačku sa spletom narodnih igara, ili neku manju smotru folklora, smatrajući da je to krajnje neukusno i neprimereno. Tek naknadno su režiseri kulturno- umetničkih priredbi i hepeninga dodali folklor kao neizostavan deo svake kulturne manifestacije. Zamislite gde bi nam kraj bio, u državi gde je jedan Irinej patrijarh, gde je jedan Milorad predsednik, gde je „jedan“ Željka premijer i gde je jedan Nikola Špirić Nikola Špirić, da imamo čoveka kao Radomira Belaćevića za nauku i kulturu. Republika Srpska bi doživela procvat u svakom smislu, ne samo u ekonomskom kao sada, već i kulturnom i naučnom. Republika Srpska bi zasluženo doživela svoju renesansu.