Svih šest časova danas sam predavao QBASIC. Za one koji ne znaju šta je to, to je otprilike božija kazna. Opet ne mogu da budem toliko bezobrazan i drzak pa da kukam jer tu su uvek rudari kojima je najteže i jedini prema kojima imam poštovanja ili oni koji nemaju nikakav posao. Elem, vratim se tako kući posle šest časova QBASIC-a odlučan da se družim sa najboljim prijateljem srpskog naroda njegovim veličanstvom krompirom, za ručak, uz zadnje dve epizode serije u kojoj se šačica preostalih ljudi bori protiv okupatora iz svemira. Samo se pitam ako smo mi bolji deo države, jel’ to znači da u onom preostalom delu nemaju krompir? Bože kakvo je čudo ovaj krompir ima sto načina da ga spremiš i svaki put kad ga jedeš je kao prvi put. Kome uopšte i treba nezdravo meso ili QOBASIC-a (ionako u QOBASIC-e guraju najveće otpatke od mesa).
Pošto sam završio sa pripremanjem ručka (čitaj krompira na način 69) sve sa poslužavnikom dođoh do kompjutera gde me je čekala spremna serija, trebalo je samo da pritisnem play. Sve bi bilo super da ne primetih na drugom monitoru da je neko na FB sharovao emisiju u kojoj naš srpski predsednik (ili srbski kako to pišu veliki srPi) gostuje u nekoj emisiji na televiziji čudnog imena, “Happy”. Kakva kontradiktornost naš predsednik na srećnoj televiziji. Ja uopšte ne sumnjam da je on sretan, mada je pred kraj emisije izjavio kako bi voleo da ne bude izabran i da napokon može da se posveti poslovima koje on voli, tako da možda i nije sretan. Možda isto mislimo i on i ja, možda je trebao da gostuje na TV kanalu koji se zove “SAD BUT TRUE”. Onaj jedan krompirić mi zapara grlo videvši našeg predsednika uredno zalizanog, u neukusno zategnutom sakoičiću iz čije kragne je samo virio vrat koji je previrao preko revera. Hm, možda naš predsednik jede ono nezdravo meso i QOBAJ-e, da jede krompir kao i njegovi podanici, odelo bi mu stajalo kao saliveno (pošto je izabrao neko plavo pa liči na šljakerski kombinezon). Dalje ne mogu da objasnim šta se desilo i zašto kliknuh na link. Sadizam ? mazohizam? želja za samopovređivanjem? stvarno nemam odgovora uglavnom posle sat i malko više osećao sam se kao da mi je neko silovao mali mozak, a da je veliki učestvovao u nekom grupnjaku sve sa perverzijama. Slušao sam ja tako našeg predsednika (ili precednika kako velika većina speluje njegovu titulu, isti oni SrPi što pišu “srbski”) dok mi je svaki onaj krompirić se migoljio kroz grlo i sve teže se provlačili bez obrira koliko sam im dodavao majoneza. Sve je tu bilo: od toga kako je on stvorio našu državu, preko raznih zavera koje imaju za cilj da unište nas Srbe ili Srpe, jebem li ga više ne znam ni šta sam, do njegovog požrtvovanja i radnji na otcepljenju od ovog lošijeg dela države. EEEEEE jedino što ga podržavam je ideja o otcepljenju, ali ja bih za razliku od njega voleo da se otcepim od svog mozga, onog dela koji je u realnosti, pa da ne moram svaki božiji dan iznova da slušam i gledam isto.
Avaj, posle seksualnog iskorištavanja mog mozga sam shvatio sledeće….
Super je naša, hm sad ne znam kako da je zovem, jel država jel deo države. Stvarno nemam pojma šta smo, samo sam naučio posle sat vremena ispiranja mozga da nam je to zadnja nada za spas, on kao vođa i ona kao država u kojoj živimo, inače će nas oduvati što Turci koji su se pravo naoštrili, što sveti ratnici džihada, što Amerikanci, što promaja. Za ove ostale nemam pojma ali znam da je ova promaja pravo zajebana.
Isto tako sam shvatio da je ovo gde ja živim kao neki piratski server za World of Warcraft sa isto toliko čudnom populacijom. Za one koji ne znaju WOW je MMORPG igra, igra gde preuzimate ulogu u drugom liku i lutate virtualnim svetom čineći dobra dela. Samo što ovaj server na kome ja provodim dane je skroz “bagovit”. Prvo server poharaju nedaće poplava (kako je to lepo rekao naš ministar za drugare u plavom “poplavile su nas poplave”). Onda naši dušebrižnici idu po svetu i moljakaju za pare da se izvučemo iz svega toga, a onda na kraju u našem divnom malom gradiću se organizuje happening na vodi sve sa kajacima, strancima i ostalim propratnim eventima i to sve za samo 1999.999.99 i pošto smo sve dali u kešu i naručili odmah dobili smo još par vesala ocrtanih paintbrash-om kao srbska (ili beše srpska) trobojka. Kakav server, narod još uvek nema gde ni u čemu da dočeka zimu zbog vode, dečica idu pod šatore u školu, a mi organizujemo happening na vodi i to sve za samo 1999.999.99 . DIVNO
Šta me je još iznenadilo na ovom serveru nedostatak pristova i tenkova na proslavi, doduše ne toliko tenkova, njih je bilo u izobilju. Za ove koji ne igraju MMORPG-ove prist i tenk su deo svetog trojstva. Ukratko tenk je tu da se zaleti u rulju kompjuterski upravljanih likova i prima sve udarce od njih. Otprilike najprostija uloga bez puno razmišljanja, samo treba da imate dovoljno oklopa, veliki buzdovan sa još većim štitom, a mozak možete da ostavite kod kuće. Pored tenka tu su još i pristovi, popovi, klerici, hodže kako ko voli to da zove. Samo u imenu su nijanse, sve ostalo je isto. Oni su tu da leče tenkove dok ovi primaju udarce. Leče ih uz pomoć molitvi, skidanjem kletvi, nagaza i crne magije ili bafujući ih protiv promaje. Tu su još i igrači koji prave dps (štetu) treći u lancu svetog trojstva. Ni njih nije bilo. DPS bi na našem bagovitom serveru sačinjavali predstavnici opozicije. Nažalost naši igrači koji trebaju da prave dps su totalni nubovi (igrači koji su totalno neiskusni u onome što rade) tako da jednostavno poželite da napustite celi party i izađete iz instance, a bogami i sa servera.
Sve mi je ovo normalno, samo mi nije jasno gde se dedoše svi ti klerici, pošto kad god je tu neka manifestacija ima ih toliko da bi ladno mogli da ishiluju celi NAX RAMAS.
Jedino što nam ne nedostaje su priredbe učesnika folklora i pevačkih društava koji održavaju našu tradiciju živom. Nije mi samo jasno koju tradiciju. Svi pobegli sa sela i od traktora, uvukli se u odela, oranicu zamenili asfaltom i došli da mi drže predavanja o tradiciji. Moja tradicija je električna gitara i distorzija, a ne neko narikanje u čoporu koje više liči na poziv na parenje zagorelog morža nego na nečiju tradiciju. Isto tako moja tradicija nisu ni devojčice obučene u seljačke nošnje sve sa kilogramom make up-a na licu i crvenim debelim karminom kao da su upravo izašle iz japanskih mangi. Lepo se vi vratite na selo odakle ste došli pa tamo uz borbe bikova održavajte srbsku (ili beše srpsku) tradiciju.
Sve u svemu u zemlji gde je Ceca umetnica, gde predsednik (ili beše precednik) peva i prostači na “Happy” televiziji. U zemlji gde je bitnija promocija sporta i države, sve zbog mladih (jer ih to odvlači od droge), umesto da tim mladima daju posao i šansu da osnuju svoje ljubavno gnezdo sa onima koje vole, bolje da đipaju za loptom i veslaju (ono barem vode imamo u izobilju). U zemlji gde su popovi sastavni deo svake priredbe, u zemlji gde su “bajkeri” postali komercijala kao pevači amateri sa “Pinka” naš predsednik i treba da bude Dodik, a mi svi Do dika. Bolje nismo ni zaslužili.