Z. je htela da u subotu idemo da slušamo nekakvu grupu. Poslala nam je reklamu za svirku. Letimično sam to pogledala, ništa specijalno pozivno nisam videla ali dobro, hajde da idemo. Z. već drugi put zove da ih slušamo a s obzirom da smo je ispalile prvi put, nema se kud nego na svirku. M. je isto pristala da ide iako, činilo mi se, takođe ne preterano uzbuđeno od događaja.
Celu subotu čitala sam knjigu koja mi je bila vrlo zanimljiva i kad je došlo vreme da bi se trebalo početi spremati, više sam naginjala tome da ostanem u ležećem položaju s knjigom u ruci. Možda je uticaj korona vremena, možda je i prag četrdesetih a možda i introvertna priroda, ali izlasci, koliko god retki bili, ne ispunjavaju me nekim uzbuđenjem. Spremajući se, kontala sam da se ne sećam kad sam poslednji put izašla u grad. Izlazak s ljudima s posla u kafanu, pre nekih mesec dana, se ne računa jer je to bila ‘’na moranje teambuilding’’ varijanta koju sam, što bi se reklo, ispoštovala.
Elem, tako neoduševljeno, pozvala sam taxi i pravac na kej jer svirka je na splavu. Čak sam i stigla petnaest minuta ranije od dogovorenog. Kad bolje razmislim, možda sam se radovala izlasku, samo drndavac u meni nije hteo da prizna. Z. je takodje stigla petnaest minuta ranije.
Zbog rezervacije rekli su nam da dođemo pre devet sati. Verovatno su tako rekli svima koji su imali rezervacije međutim samo smo mi došle kako nam je rečeno. Ostali rezervisti pristizali su u etapama od pola devet do deset jer svirka počinje u deset. M. je takođe došla kasnije. Nas dve smo iskoristile priliku da proćaskamo dok smo još mogle, pre buke, i da osmotrimo ekipu.
M. je posle dobro primetila da ‘’srećom matorac slavi rođendan’’ za stolom do nas inače bi ozbiljno narušavale prosek godina. Ne treba ni reći da je ‘’matorac’’ naših godina. Slobodno može da se kaže da je publiku, osim nas i ‘’matorčeve’’ ekipe, činila omladina 90+ godište. Nikako to nije dobro okruženje za ego nekog na pragu, samom pragu, četrdesete godine. Za stolom ispred same bine sedela su dva momka, zaključila sam članovi benda. Jednako mladi kao i publika. Super, mislila sam cinično, prava klinačka žurka. Ali ‘ajde, Z. je bila srećna što smo tu, to je važno. Komentarisale smo da barem pevač ne deluje tako mlad a i ozbiljno je dobar frajer. Z. ga je nekom prilikom videla uživo a ja u reklami za svirku. Žene isto imaju seksističke komentare, prim.aut.
U deset sati, kao što je obećano, momci su se popeli na binu. Priznajem, sav je moj cinizam iščileo sa prvim odsviranim taktovima. Ne mogu da kažem za sebe da sam poznavalac muzike u smislu ljudi koji znaju iz koje godine je koji album bendova koje vole, koji muzičar je imao uticaj na koga, kako se zovu bubnjari, gitaristi i menadžeri, nekad ni pevači, i takve stvari. Ja sam osoba osećaja, i kad govorimo o muzici i o knjigama i o slikarstvu. Ne znam iz koje je šta epohe i pod čijim je uticajem, ali znam kad me pomeri. Kad pročitam, čujem ili vidim nešto i osetim da je istinito.
Momci iz Grupe 3 sviraju obrade, tzv cover-e, stranih rock pesama. Manje-više opšte poznatih ali imam neki osećaj da im jednako dobro idu i nekomercijalne stvari. Svirka na splavu bila je ozbiljan rock koncert. Odlično uvežbani i sinhronizovani, pružili su nam tri sata dobre muzike i čistog uživanja. Stolice smo pomakli u stranu i đuskali čak i mi što gasimo svetla u 22h. Malo smo se, naravno, narugale kako su jako ozbiljni dok sviraju i brk nam se smešio od toga kako, naizgled, ne primećuju devojke što šize tu tik ispred njih. To se radi tako kad si malo ljubomoran što ti više ne priliči da baš šiziš ispred neke bine i dobacuješ zadivljene poglede pevaču. Dođe vreme da si Mapetovac s balkona. Elem, bend čine pevač koji je i gitarista, bubnjar, koji je i pevač, i basista, koji sigurno ima još talenata koje nam nije tu otkrio. Oba momka pevaju sjajno iako sam možda malo više aplaudirala kad je pevao bubnjar jer je pevao pesme koje više volim, a sva trojica sviraju tako da je sedeti nemoguće. Čak i Mapetovcima. Posebno sam bila oduševljena izvođenjem Kiling in the name. U njoj pobunjenik u meni, svoj od poštovanja i pravila, specijalno uživa. Sitne mi se pobune tu gorde.
I sad se vi tu mislite da je to sve fino i dobro ali zašto nam je značajno da saznamo o nekom klupskom mlađanom bendu. Pa, važno je jer je lepota važna. A lepota je u strasti, kad je osetite u nečijem delanju, kao što je to ovde bio slučaj. Lepota je kad baš nešto budete ponosni na ljude koje ne poznajete. Od toga se raste i treba ga slaviti.
Sigurna sam da nisam jedina koja, umorna od sveta i nadigravanja i ‘’merenja čiji je duži’’, više voli da sedi u svojoj kući uz dobru knjigu, ili film, nego da se vrti među ljudima koje ne razume, ali evo, tu i tamo, treba poslušati prijatelje kao moja Z. kad vas pozovu na neko dešavanje. Možda baš i otkrijete neki biser kao što je Grupa 3. Možda baš i otkrijete neke ljude u kojima ima duše, koja, s obzirom na ono što rade, ne može biti plitka.
Zato ovo pisanije jer pored sveg svog cinizma ‘’još malo verujem, đavo ga odneo, da na svetu ima i lepih stvari… A ima ih. Verujte”