Говор твог тела
– Говор твог тела, говор твоје коже, коњаник чуда, те ноћи сам био ја .. –
На тај начин, у предивној балади, пјева југословенски, па српски Оливер. Онај, помало залудни и изгубљени човјек у контрадикторној данашњици, онај који је још увијек жив и који се и даље мува по дорђолским тротоарима као живи споменик недавне и бурне српске и југословенске прошлости.
На жалост, политички владари одавно, умјесто о љубавним успјесима, пјевају огавним говором мржње. Некада је мало суптилинији, пригушенији, али увијек ту, као нека наша зла коб постојања и представља само једну од алатки којима политичка мањина манипулише и дјелимично управља већином. Није измишљен јуче, а усавршаван је непрекидно. Страх му је основно погонско гориво и то је малигнитет који најрадије желимо да игноришемо и прешутимо. Просто, тако видим стање ствари у друштву.
На нашим просторима, примјера је бесконачно, а од 90-тих, па до данашњих година, само је мијењао облик и интензитет. Некад је бивао чист, директан, суров, као рецимо ондашња изјава нашег садашњег српског предсједника: „убијте једног Србина, а ми ћемо 100 муслимана“, дочим је у новије доба често умивен, латентан, прикривен.
Најчешће је говор мржње коришћен за подизање температуре у широким народним масама, потпаљивање и подјармљивање обичне раје типа – држи лопова! – а затим лаганим поентирањем на изборима. Служи за хомогенизацију етничких и других група и нема благотворних ефеката по било који народ.
У Босни и Херцеговини је ова алатка доведена до савршенства након Дејтона. Користе је лидери свих националних ешалона за добијање гласова и побједу на изборима. Врло су симптоматични ти оркестрирани гласови из странака сваки пут када се приближе општи, па и локални избори. То би изгледало отприлике овако:
– Они желе унитарну Босну, сјебаће нам Републику Српску. Можда се и отцјепимо.-
– Босна се простире на оба ентитета и нећемо дозволити даљу мајоризацију бошњачког народа, а покушај отцијепљења може да прође само уз проливену крв.-
– Као конститутиван народ, Хрвати имају легитимно право да траже свој ентитет у оквиру БиХ.-
Говор мржње је опасан, поготову ако иде из врха држава, народа, региона. Они промоћурнији знају да није баш истинито све оно што политичке вође прозборе у етар, али има и људи који ово не схватају, те живе изговорену мржњу и шовинизам у свом комшилуку. Таква ксенофобији плаши и она се базира искључиво на страху: ОНИ ће доћи и узеће вам све, послове, позиције, породице, културу, на крају и животе. Међутим, управо те наше политичке елите нам узимају све то смањујући издатке за културу, образовање и тјерајући нашу дјецу у емиграцију, тјерајући највећи капитал 21. вијека у добровољна изгнанства. Е то су прави злочини ..
На послијетку, не знам да ли су људи свјесни да ће ускоро да се искристалише само једна странка, а то је странка пријатеља природе. То је странка која ће бити једина опција да и даље физички живимо на Балкану, Европи, планети Земљи.
Ту ће бити довољно само да будеш човјек, а да ли си црнац, геј, Бошњак, српкиња, жена, имигрант, католик или евнух, мјериће се у твојој људскости да прихватиш друге и различите од себе у тој светој борби за очување биљног и животињског свијета, па ни неће бити толико важно. Има нас свакаквих, а то је богатство, не проклетство.
Битке нам тек предстоје ..
Што се тиче говора мржње, искључите телевизор, загрлите неког, помозите старом комшији, почистите испред својих врата, насмијешите се и идите у добру шетњу са драгим лицима. Видјећете како трагови политичке манипулације и малигнитета нестају у сваком вашем кораку и осмијеху, у сваком богатом удаху и издаху.
Чувајте енергију за драге људе и оне мале и велике битке које долазе, битке против мини хидроелектрана, против скандалозног ваздуха у градовима регије, против бесправне сјече шума, против изградње одлагалишта нуклеарног отпада у Трговској Гори, ..
П.С. Не гледати дневник, никако!
– За конкурс –
Огуман