Februar je te godine, кad je post i nastao, imao štih drugačiji od ostalih.Nisu znamenite gradske mace vrebale mačore po popularnim haustorima, nego mjaukale nekim nepoznatim jezikom.Sijamske li su, majku mu?!
– Poslao mi je rikvest na fejsbuku…Nisam ga ignorisala iako se ne znamo, pedeseti mi je frend, bilo mi je žao?! – izustila je jedna do juče olinjala stara mačketina.Shvatila sam da je na tom čudu neka faca…Kaže dobije dnevno najmanje tri buketa cvijeća…Ja u najboljem slučaju tako prođem za rođendan…
Čula sam najmanje tri takva hvalospjeva dok nisam saznala da se radi o facebook-u, njegovom request-u i njegovim prijateljima.
– Nisi živ ako te tamo nema – rekoše i probudiše rik egzistencije u meni.Ukucah stranicu, onih par elementarnih podataka i otvorih vrata svijeta čarobnog ekrana…
Kao i svaki facebook početnik, gledala sam šta se dešava, nisam ništa dirala.Kad ono, ne lezi vraže, stiže prvi poklon!Nije se džin-tonik mogao sasuti u grlo kao svaki pošten, ma čak ni onaj limunčić nisam mogla omirisati, ali volim ga j.b.’o mater svoju, kako da ga odbijem?!
Učili su me onoj “dobro se dobrim vraća”, pa sam i sama brzo morala da pretresem fb šopove u potrazi za adekvatnim poklonima.Ali avaj!”Invite 15 people…”, pa ćeš imati za ružu!Takmičenje počinje, nije više naivno…Sjetih se jednog, drugog, zaboravljenog i desetog prijatelja, add, add, add i poslah 10-ak pitanja.Kako mi je bilo drago kad su me stavili na listu…Kao da je platna, “bokte”…
Rodi se u međuvremenu i svijet chat-a i fb postade čitav mali život…Nema veze što prijateljica sa kojom si tek prekinuo razgovor ima nešto da doda i tim putem, jer o čemu pričati na kafi ako ne o lošim vezama tog nasušnog ugla zvanog chat…
“Šta će ti original Lacoste majica kad će svi ionako misliti da je kopija?” – reče jednom jedan mudar king, i ja ubrzo shvatih da mu je i “odvaljenom” svaka zlatna…Mnogi su to prije mene shvatili.Nisi j…. ako nisi pričao i bio negdje ako nisi slike zakačio na fb.Ali kakve?Najbolje!!!Ako može ikako, one na kojim ne ličiš na sebe!Nije ni Adriana Lima ista na svakoj slici, misliš i kucaš browse za sliku na kojoj,hihi, usne kao da nisu tvoje, ili su ih bar pčele izujedale, a struk nekako prekiriven rukom koja je slučajno u boji pozadine, pa djeluje da bi ga svaki dobar fb frajer jednom rukom obuhvatio, ali samo onaj frajer koji ima dobru sliku.Svi smo krvavi ispod kože, je l’ te?
Nije fb ni prohodao kad su slike sa neobičnih događaja postale staro gvožđe.Postao je “must have” fotosession kod kakvog takvog profesionalnog fotografa.Fine curice tamo će skriti mane i otkriti ego, a manje fine neće skiriti ništa, pobogu, zato se i slikaju?!
Ako ispod svake skupo plaćene, ali i one amaterske, “slučajno” u daljinu zagledane slike, ne stoji makar nekoliko slinavih komentara, “uzalud vam trud svirači”.I nije bitno što vam kisić-pusić šalje osoba čije srednje ime je Ljubomora, a Dupeuvlakač sekundarno zanimanje, važno je bato da se komentar vidi i naravno, da napišeš tnx.
E, kakvi su samo zračili u tastaturama drugih na face-u…Najveće zlobnice pućile su usnice i smješkale se anđeoski, kurve u duši sklanjale tobož’ slučajno bretele baš u tom slučajno namještenom militrenutku…A Nikolina Pišek sindrom proširio se brže od svinjskog gripa.Pa naravno, mi ljudi smo (malo) društveniji od svinja, pa je samo sekund bio dovoljan da se cice sa telefonima parkiraju ispred ogledala i stanu kad je najslađe…”Uh, al’ bi bilo dobro otkriti sve, ali među prijateljima je i onaj bivši komšija čija mama sa mojom ispija kafu…Koji mu je đavo bio da mi uopšte pošalje request?!“
Kud ’ sve tud’ i ovih nekoliko stotina znakova, mada u ovom slučaju žalim za zloupotrebu…Kako i ne bih kad je predmet spora ona vrsta fb korisnika koja pola slobodnog vremena provodi na istom, a pola ako se pukom greškom nađe u društvu, uvjeravajući oštećene sagovornike da preferira živi kontakt i druženje sa starom rajom, a među prijateljima ima bar dva alter-ega malo dubljih pukotina ova naše jadne crnice…
Kad vidjeh da profil druge po redu najružnije osobe (po svim kriterijumima) na fb vrvi epitetima, pusicama i tnx-ićima, shvatih da je lakše vjerovati u virtuelnu laž, nego biti dobar čovjek, a takvom jalovi komplimenti ne znače ništa, takvog ne cijene zbog toga i ne cijene tako…
A ako slučajno niste imali sreće da vam Bog da pameti, naćićete je već u nekog kvizu kome je publish opcija pod mus.”Čestitam doktore, IQ 150, svako bi sa vama poželio sex…”Negdje je zapisano, molim lijepo…I ne, nije šala, neće prostitutka nikad pričati proste viceve…
Neke statuse i tako nikad neću shvatiti…Ne one samo njemu ili njoj razumljive, nego one kao bebeći plač, na dva sata, nejasne i vrlo banalne…
Hvala Marku Zuckerbergu, mnoge budale je raskrinkao…
P.S.Izvinjavam se normalnim, oni će i tako shvatiti …Type : Just for Fun…
P.P.S.Šta to biješe sujeta?!
Фаце са бука ин д мирор
