Nekada, pre samo jednog veka nauka i umetnost, čini se, bile su jasno razlikovane od kiča, površnosti, ali i estrade, postojala je jedna linija razdvajanja pravih vrednosti i onih na drugoj, ne tako slavnoj strani. Poređenje nauke i estrade u prvu ruku zvuči banalno i bez ikakvog smisla, međutim kada se malo zaviri ispod površine, ne bih se kladio da nema dodira tu. Fakulteti su postali jedna vrsta državno fininansirane estrade, a profesori (čast izuzetcima) marionete iliti ličnosti fakultetetske, ali istovremeno i bogami političke estrade.
Nekada su se u znatno većoj meri cenili i priznavali izuzetni studenti, studenti koji su svojim doprinosom i radom to zaslužili, a danas se poštuju, cene, dobijaju na značaju, ali i traže kao što je profesor Jovo Bakić negde oko 2013. godine rekao u jednoj svojoj izjavi, oni koji su površni, oni koji znaju da prevare, da smuvaju, jer su fakulteti u međuvremenu pretvoreni u sigurne kuće za plagijatore.
Želite biti profesor na Univerzitetu, želite biti političar, još bolje ministar, želite uspeti u ovom sumanutom društvu i vremenu – plagirajte. Od učenja još uvek niko nije video vajde. To ne kažem ja, to nam društvena stvarnost prikazuje, to je naša praksa i svakodnevnica.
Nekada su knjige objavljivali književnici i čitale se knjige Andrića, a danas se objavljuju i čitaju knjige osoba koje same u životu nisu pročitale knjigu (iako misle da jesu, ali tabloidi ne spadaju u knjige), a kamoli da im je to profesija za koju su se školovali.
Možda se jednog dana u našem društvu reše gorući egzistencijalni problemi, možda postanemo bogatija i ekonomski uspešnija zemlja, ali po pitanju vrednosti, nauke, obrazovanja, umetnosti samo tonemo i potonućemo, bez ikakve nade da će se društvo stabilizovati. I onda se pitamo – zašto mladi napuštaju Srbiju? – Isto tako se i treba pitati – šta ste uradili za te mlade ljude? Da li ste im dali radno mesto u skladu sa njihovim kvalifikacijama? Šta ste uradili za nauku, koliko ulažete u nauku? I da, umalo da zaboravim, zapitajte se zašto naši genijalci dožive enormni uspeh i daju izuzetan doprinos nauci i čovečanstvu tek potom odlaska u svet gde se njihov rad i trud ceni, gde im se pruža mogućnost i podrška.
I za kraj, oprostite mi na kritici, oprostite mojoj ludosti i “nepristojnosti” što se usuđujem da racionalno mislim i sagledavam današnju situaciju.