Sinoć smo stigli.Veče smo proveli pored reke…U jaknama,sa šalovima i svećama.Vadili smo šibice iz dzepova kao bombone i stvarali male vatre umesto uličnih svetiljki savršen sjaj .Pisali smo neizrečene stihove na rukama i bojili ih očima.Onako kako nismo planirali,nego kako se jednostvano desi.Na mostu je dugo stajao još jedan par,dugo su zagrljeni na istom mestu ljubili jedno drugo.Mesečina je bila neprimetna.Nebo boje mastila istočilo je svaki talas .A reka je mirovala.Nije progovorila ni reč.Neočešljana i sanjiva sa bledim jedva vidljivim svetlucanjima prijala nam je. Kad nema kiše reka je dobra podloga za romantične oblike.Svi romantični trenuci imaju oblik peščanog sata to sam primetila noćas. Jutro smo popili sa kafom,onom jakom,crnom,duplom bez šećera I bez mleka.Ja sam u sivim kariranim pantalonama otišla po ćevape i kajmak.Kupila sam novine,dve kutije cigareta,ljute paprika,svilene bombone ceo fišek i razglednice …Volim razglednice i verovatno sam jedina koja ih šalje.Volim i čestitke,i njih šaljem.Kada imam vremena sama ih pravim,slikam na kartonima u boji sve ono šta u tom trenutku inspirativnog naleta osetim pristojnim za iznošenje i darivanje.Crtežima u stvari pišem sve ono šta osećam važnim u trenutku a rečima se ne vidi jasno.
Hostel nije loš,ima veliko kupatilo, i sobe su tople.Spavanje sa doručkom je 27 eura ,pristojna cena za turiste za vreme praznika.Dan pred polazak sam imala frku oko isplate honorara,nisam ga očekivala i spremala sam se da zagrebem dozvoljeni minus iako znam da bi on sve platio ali nekako volim da svoj deo platim sama.Volim ciste račune mada moj specijalizovano očistim za dan.Stvarno volim ono pola pola i tu jednakost , prija mi.Od šesnaeste sama sebi plaćam kafu sa vlastito zarađenim novcem,i nedam taj osećaj.Ne kažem ,možemo da razmenimo ture,poklone,ulaznice za koncert,putovanje ali fifti je fifti.Hm…Što pišem o novcu pokvariću lepotu dana u tekstu. A dan je lep,sunčan,miriše borovina sa terase.Mene su roditelji napravili u borovoj šumi,pod otvorenim nebom na sto metara od reke.Možda zbog toga volim taj miris i reku i nebo i to spolja prirodno viđenje stvari.Volim sve šta mogu da osećam iznutra,sve šta je lako udahnuti u sebe…I njega možda volim…Ali ne bih da mu to kažem…Ne mora da čuje ljubav neka je oseća to je dovoljno za sreću. Popodne smo otišli do prve poslastičare u ulici pored,naručili smo šnenokle i čašu mleka , hladnog sa malo isceđenog limuna u njemu.To sa limun smo sami izmislili.Stalno nešto smišljamo i izmišljmo čudne ukuse.Smjemo se kao kreteni ni zbog čega.Smjemo se dok stavljam naočare za sunce,dok se valjamo po suvom lišću,dok grickamo bademe,dok se tuširamo…Taj osmeh nas sve vise spaja…A to me po nekad plaši…Rastajemo se povremeno i sastajemo evo već dva veka…I nikako da…Ja mislim da bi trebalo da potrošimo poslednji kredit u ovog godini i podignemo neki novi keš za sledeću trošeći ga mimo ovog našeg “svijeta”.Da prestanemo da dolazimo …A da ostavimo Beograd kao neku kartu sa kojom valja nastaviti te poker partije…On misli da je nemoguće da se opet ne nađemo mimo “svijeta”.Ne znam… Ne znam…Lepo je ovo stepenište od kamena…I decembar je lep,i avgust je lep,i košulja od pamuka,ona karirana sa crvenim i šnenokle lepe su…I ja sam sama sebi lepa …Idem,da ne pokvarim lepotu dana i bliskosti,da ne umanjim toplotu…Idem,volim taj oblik peščanog sata koji u svakom danu postaje sve jasnije vidljiv . Ne,neću Vam čestitati novu 2014 godinu!Želim Vam da ni jednom danu ne pridajete manji značaj on onog koji pridajete 31 decembru!Želim Vam da volite ,da volite smrtno ovaj život,muziku,reku,miris borovine,ljude koje svakodnevno grlite! Da volite do besvesti,otvoreno I jako,najače što umete!!!A sve ostalo je manje važno!Srećan Vam život i ponovno rađanje u svakoj njegovoj nijansi!