За мир је потребно двоје
За срећу тако мало довољно је!
Кад видиш зрно жира засади га да израсте у дрво мира!
Ако не волимо једни друге, још ће мање да нас воли свијет око нас!
Није слава а ни злато у животу све
Слога и мир је богатство највредније!
ТУЖНА БАЛАДА
Пјесма је ова тужна балада
Јер моја земља не постоји сада
Застава нових пуно има
Али Орфеја са заставом мира нема
Једна пјесма само
Залутала негдје тамо
Да се врати сад би хтјела
Завичаја се зажељела
Пјесма која лети свијетом
Бежичним интернетом
Из далека би поета
Родним корзом да шета
Само пјесму она има
Да је рецитује сада свима
Пјесма надахнућа
Препливала би беспућа
Ни олуја јој није равна
Па ни плава ружа заборавна
Пјесма новог прољећа саткана
Од расцвјетаних грана
Пахуља маслачка и китица љубичица
На крилу ластавица
Допутовала би са југа
Да потрчи испод разнобојних дуга
Ни дуга не би дуга била
Кад би се свака боја одвојила
Сунце сјајно све нас исто грије
Небо не можеш дијелити на чије
Нема зато цијену искрен осјећај
Кад срцем волиш родни крај
Увијек кад видим уједињене боје
Ја сјетим се земље своје
И дуге испод које сам расла и снила
А сад на позорницама лажна свила
Нису то дуге праве
Које се на небу појаве
И кад пут тражиш из тунела таме
Дуге се јаве теби саме
Ти знаш да дуга права
У добром срцу спава
Ова пјесма нек подсјети
Да понека ласта у прољеће натраг не долети
Макар још остала на југу
Памти сваку дугину пругу
Кад би дуга носила поруку мира
Као труба о слободи да свира
Да буду весела прољећа нова
И дјеца безбрижно живе на планети снова.
ЗА КОНКУРС