Moja baka je oduvek govorila „Ma dobro je, ćuti tu, samo da nismo gladni i bosi“. Da li Srbija postaje Evropsko second-hand tržište? Čak su i nadležni odlučili da u dogledno vreme zabrane uvoz polovnih automobila sa Euro 3 motorima. Kažu „Nismo mi evropski otpad! „. Dakle, otpad star dvadeset godina ne može, onaj star petnaest godina može.
Ujedinjene nacije procenjuju da se u svetu svakog minuta uništi ili na deponije baci jedan kamion polovne garderobe. U zemljama sa visokim standardom, garderoba se u proseku nosi 8 meseci, ili nešto kraće. Problem je toliki i da Evropska unija traži od proizvođača da deo odevnih predmeta recikliraju, budući da tekstilna industrija doprinosi globalnom zagrevanju sa čak 15 procenata. Takođe, po nepisanom pravilu, zarade u tekstilnoj industriji su uvek među najnižima.
Na Fejsbuku čitam oglas neke radnje iz Beograda. Kaže „Polovni računari, uvoz Nemačka, odlični za Fejsbuk i YouTube“. Ono, u pravu su. Čemu drugome i služi računar, sem za društvene mreže i gledanje pevaljki.
Elem, moja baka (ista ova sa početka teksta) pita me šta je to „Sekunda radnja“. Rekoh, nisi razumela “ u pitanju je Second Hand. To ti je isto kao kad političar preletač promeni stranku, pa mu ova nova dođe kao polovna“. Nadam se da me je razumela. Ide glasanje.
Ivan Trajković