Digni nogu, ma digni obadve…

-Sjećaš li se ono kad sam ti prič'o za onu djevojku iz Sarajeva, upita me jutros drug iz školske klupe.

-Ko će se bola sjetiti svega šta si mi prič'o. Znaš da oplačem svaki put od smijeha kad se sretnemo i kad pričaš, odgovorih drugu, a već sam počeo grohotom da se smijem. Bez povoda i bez razloga. Sama njegova pojava, silueta, geg i da ništa ne zausti, dovoljno je da se ugušiš, da umreš od smijeha.

-Kako je ono bilo, haj još jednom….

- TEKST NASTAVLJA ISPOD OGLASA -

Pa, ništa, ona je vani, otišla pred rat kao desetogodišnja djevojčica iz Sarajeva. Znali smo se dobro, ostali u kontaktu. I kad je navršila 20 odluči da dođe. Sjela je na avion i pravac Sarajevo. Dođe ovamo u moju malu čaršiju. Odrasla bola, proljepšala se. Mrak cura. 

-Mogu misliti jebo te…Pokupila je i one emancipacijske navike, pretpostavljam…De, nastavi molim te…

-Super nam bilo po danu, hodali, sjedili na bedemu. Otišli na kolače, na kafu, zezali se i dan je proletio sad pa sad…Ja joj bio tur operater, ovaj vodič

- TEKST NASTAVLJA ISPOD OGLASA -

-Aha…

-Dođemo kući kod mene, već je večer. Valja nam se rasporediti. Ona će u moju sobu…

-A ti? Ti ćeš na šišu?

-Ma ja ću preći u drugu sobu, ipak, nema smisla…

-Ma ja…Nastavi…

-Sve je bilo okej po danu. Naveče ja uđem u svoju sobu da joj poželim laku noć, jer je mamin sat, moram spavati u drugoj sobi. Ona je gošća pa će u mojoj.

-Jasno…

-I sad ona kaže sjedi malo, opusti se, ja sam u tvojoj sobi, ne ti u mojoj…

-Znao sam…

-Lezi do mene…

-Ali, mama će ući…

-Neće, sredila sam sve, ne brini…

-Legnem ja naivan, sve kontam skrivena kamera, ona i ja ni u bajci ne bi bili par…

-Aaaaaaaa….pričaj…

-Vidi ona od mene nema ništa pa mi glavu okrene i CMOK. Ja se uštinem, da jebe rak raka sanjam…Boga mi ne sanjam. Otkopča cura košulju i kaže: valjda znaš sam ostalo…

-Toooo….

-I ja pomislim da me mama vidi, i sad ja ljubim po vratu, pun sebe…Nešto joj šapućem, ona ništa. Ja malo glasnije. Ona ništa. Ja ustanem. Ona zaspala. Hrče cura u šesnes'…

-Aaaaaaaa….

-Duža noć u životu nije bila. Sve kontam hajde svani, sad će ona reći: meda si mislilo mali, aaa, nema meda. Kad ona kaže: joooj, izvini imam nizak pritisak, dođi da nastavimo…

-Mogla si jednom, dva puta nećeš….  .bem i tebe i pritisak…

-Pa, pusti li je ti da odspava do kraja?

-Šta ću? Gledati škilji li….

-Aaaaaa….

-Ja sam svakako mislio da me mazi i bolje bi bilo da jeste. Extra fol.

-Da te mazila…

-Ovako je bruka..Što bi reko jedan moj jaran. ja bi za to vrijeme i tebe i nju…Što si se nećko sat vremena, da sjedeš, pa da se nasloniš. Odmah na prvu, nema hoću neću. Čim je došla, to je to.

-Aaaaaaa…Pa ja, a ti si joj pokazao prethodno turističke znamenitosti i potencijale kraja…Ma, zaspala bi Boga mi da je bila odvalila ne znam kako…A sve svalila na pritisak…Razočaro si me…

-Šta ću? Ja sam komičar, nisam ljubavnik…

-Šta misliš da napišem ovo na blogu?

-Napiši, ko ti brani…

-Može li naslov Sve svalila na pritisak

-Kako god hoćeš…

-Ma neću…Ima bolji…

 

 

NAJNOVIJE

Ostalo iz kategorije

Pismo Druga Tita

Salaš

Ukrajinski otpor

Svi štampaju novac

Da li nama ima spasa

Primorani

Prinuda za mir

Najčitanije