Zavrseni su jos jedni izbori...Nema vise plakata , bilbordi se polako skidaju i pocinje kusuranje politickih subjekata. Zadnjih mesec dana smo slusali o promenama i boljoj sutrasnjici a sada kada je izborna euforija prosla opet ce sve da se stisa i obecanja ce se zameniti surovom realnoscu koja poput mamurluka obara jutro posle. A realnost je jednostavna i bolna...Prosecnom coveku nece nista biti drugacije nego sto je do sada bilo. Sunce ce i dalje izlaziti kada je i trebalo , posao ce pocinjati kada je i pocinjao i jos uvek ce se naci neka baba koja vam uvaliiti lakat dok cekate u nekom redu...
Narod je opet pruzio podrsku vladajucoj stranci. Iz toga bi se dalo zakljuciti da su svi zadovoljni dosadasnjim zivotom. Pa za jednu zadovoljnu drzavu mnogo onda kukamo. Svakome nesto smeta u vezi ove drzave i to je jednostavna cinjenica. Zar onda nije logicna neka promena ? Ocito da se politicka desavanja u Bosni mogu povezati sa svim osim sa logikom. Kako drugacije objasniti pobedu coveka koji je dao kredit svom sinu i vratio ga iz drzavne kase i koji je vise para potrosio na svoj privatni kosarkaski klub umesto na otvaranje novih fabrika koje ce da zaposle ljude... Mora da je jedno od tih obecanja bilo da ce svakom muskarcu u slucaju pobede SNSD-a porasti polni organ za makar 5 cm i da ce svaka zena izgubiti 5 kg...Stavse ta obecanja bi imala smisla kao i ova ostala iz jednostavne cinjenice sto nema nista ni od jednih ni od drugih.
Poverenje u trenutnu politicku scenu najbolje oslikava neverovatan podatak da je na izborima oko 10 % nevazecih listica. Oni su tek prica za sebe... Pocevsi od prekrizenih preko onih sa parolama tipa LOPOVI i LAZOVI pa cak i do onih sa navijackim parolama (na takav sam imao priliku licno da naletim ) Znaci 10 % populacije se potrudilo da izadje iz kuce i da pokaze da nema poverenja ni u jedan jedini politicki program koji trenutno postoji. Ako to nije zabrinjavajuce onda ne znam sta jeste... Jednostavno krajnje je vreme za neke korenite promene jer ako ovako nastavimo nema nam napredka makar tri koljena...
By Srdjan Obarcanin
