Daj ruku čoveku, kad mu već nogu podmećeš!

Daj ruku čoveku kad mu već nogu podmećeš,

daj osmeh čoveku kad ga već na suze nagoniš,

daj mu nadu kad možeš snove rušiti…

Čovek je umoran, trebalo bi s’ njim lepo razgovarati,

čovek ima potrebe, ne kradi mu želje, noću, kad niko ne gleda i ne čuje.

Pruži pomoć čoveku, izgleda da mu je potrebna,

pusti pesmu čoveku, čini mi se da bi mogao da zaplače.

Daj veru čoveku, bez nje neće moći,

posluži dobrotom čoveka, dobrim će ti vratiti.

I, na kraju, daj ljubav čoveku, da bi mogao da živi,

i da bi imao svoju svrhu…

i sve ostalo imalo svoj smisao…