Da sam ja Necko,kao što nisam,zaista bi bilo sve po zakonu. Da sam ja Necko,što,na žalost moju,nisam,izlobirao bih,preko medija,da zaista jesam najuspješniji premijer,poslijeratni. Da sam ja Necko,insistirao bih na obaveznom uvođenju slova “ć” na svim tastaturama ovog dunjaluka.Da sam,fakat,ja Necko,svi bi me zaboravili i na sve moje potpise bi se slegla tona prašine,preko koje bi lepršao plašt istinskog zaborava i oprosta. Sve tunele bih,da sam ja Necko, ukrasio slikama svojim i zahvalnicama,kao podsjetnik na onaj ratni,što ga projektovah,što ga poklonih svom gradu,svom narodu…A narod zna dobro ko je Necko.
Da sam ja Necko,dakle,ne bih znao šta raditi,koju poruku poslati..Da li plesti mrežu misterije i amnezije?Ili kopirati kolegu svog,Baju Velikog,te bombardovati javnost svojim dostignućima,svojim aerodromima,svojim auto-putevima i svojim nesebičnim doprinosom op(ć)štem boljitku iliti napretku našeg društva?Da sam ja Necko,u dilemi bi bio,velikoj.
Budući da nisam Necko,niti sam Baja,samo,sa strane,posmatram i analiziram..Iščekujem i predosjećam…