Brojni su razlozi što se sve više osvešćenih ljudi okreće kupovini organskih namirnica. Proizvodnja organske hrane doprinosi očuvanju ekosistema. U organskom uzgoju voća, povrća i žitarica ne koriste se pesticidi i organska đubriva, a u uzgoju životinja se ne dodaju antibiotici i hormoni rasta.
Namirnice dobijene organskim uzgojem igraju veliku ulogu u očuvanju ljudskog zdravlja, jer se od svih štetnih materija koje čovek unese u organizam čak 80% unosi putem ishrane.
Potencijal proizvodnje organske hrane prepoznali su i poljoprivrednici u regionu, te se tako površina pod organskim usevima povećala za 40% u odnosu na 2012. godinu. Organske namirnice su kvalitetnije, a samim tim i skuplje. Neretko dostižu 3-4x veću cenu od GMO proizvoda ili namirnica dobijenih standardnim metodama uzgoja.
Koji obim proizvodnje donosi profit?
Kako bi poljoprivrednici zaista profitirali od organske proizvodnje treba da prate potražnju na tržištu, da bi otkrili najisplativiju vrstu za uzgoj, ali to nije sve. Na istoj obradivoj površini se sa smenama godišnjih doba može uzgajati više biljnih kultura, a sezonska smena voća i povrća će poljoprivrednicima omogućiti prodaju tokom cele godine.
Britanski stručnjaci su procenili da je površina od 800 kvadratnih metara dovoljna kako bi se profitiralo od organske proizvodnje, dok poljoprivrednici u regionu ističu da je poželjno da bar jedan hektar bude pod organskim usevima. Iz njihovog višegodišnjeg iskustva dva hektra su optimalna površina zemljišta koja mogu da izdržavaju jedno domaćinstvo. Naravno, pod uslovom da se ne angažuje dodatna radna snaga, već da svi članovi domaćinstva učestvuju u proizvodnji.
Ipak, smenjivanje biljnih kultura najviše doprinosi zaradi. Ukoliko bi se na površini od jednog hektra tokom jedne godine smenjivalo sezonsko voće i povrće, čista zarada bi mogla da iznosi od dve do tri hiljade evra.
Biljne vrste najisplativije za organsku proizvodnju
Poljoprivrednici koji se bave organskim uzgojem ističu da su za organski uzgoj od voća najprofitabilnije jagode i maline. Od povrća se najviše traže spanać, blitva i rukola, dok je izuzetno traženo i začinsko bilje.
Jagode, naročito ako su navodnjavane, na malim površinama mogu da donesu izuzetan profit. Uzgoj organskih jagoda na samo 500 kvadratnih metara ostavlja čistu zaradu u iznosu od 1000 evra. Cena organskih jagoda i malina je minimalno 500 rsd po kilogramu, dok isto neogransko voće košta i do pet puta manje.
Savet za sve poljoprivrednike koji se bave organskim uzgojem na površinama manjim od dva hektra je da svoje plodove prodaju na pijacama, kako bi postigli najbolju cenu otkupa. Ne treba zanemariti ni online prodaju i reklamiranje, te slanje proizvoda brzom poštom, jer takođe zna da bude vrlo unosno.
Od povrća za organski uzgoj, pored lisnatog povrća, najisplativiji su paradajz, krastavac, batat, boranija, tikvice i grašak. Od organskog začinskog bilja najviše se traži maslačak, estragon, nana, matičnjak i origano.
Najbolju cenu za organske proizvode mogu da postignu samo sertifikovani proizvođači.
Kako se stupa u proces organske proizvodnje?
Kako bi poljoprivrednik otpočeo proizvodnju organske hrane, potrebno je da se javi kontrolnoj organizaciji koja je nadležna na teritoriji gde će se vršiti uzgoj. Sa kontrolnom organizacijom se potpisuje ugovor, poljoprivredno gazdinstvo dobija evidencioni broj i otpočinje sa organskim uzgojem.
Ako je u pitanju uzgoj poljoprivrednih kultura, moguće je da će biti neophodno da prođe izvestan period vremena pre nego dođe do setve. Naime, zemljište na kojem su prethodno korišćena neorganska đubriva mora da prođe period konverzije, kako bi se očistilo od kontaminacije.
Za jednogodišnje biljne kulture potrebno je sačekati bar dve godine pre setve, za višegodišnje tri godine, dok se za krmno bilje koje se koristi u ishrani stoke čeka minimum dve godine sa prvom setvom. Ukoliko zemljište nije đubreno, poljoprivrednik može da odnese uzorak zemljišta na analizu. Dokaz o ispravnosti zemljišta se potom dostavlja kontrolnoj organizaciji, a poljoprivrednik može otpočeti sa radom, bez čekanja da prođe period konverzije.
Organska proizvodnja hrane podrazumeva poštovanje svih pravila i zakonskih normi koje regulišu organski uzgoj. Poljoprivredni proizvođači se obavezuju da će poštovati sva propisana pravila i da će koristiti pomoćna sredstva koja su dozvoljena Zakonom o organskoj proizvodnji.
Zakon o organskoj proizvodnji reguliše i određuje dozvoljena sredstva za ishranu i zaštitu poljoprivrednih kultura, đubriva i proizvode koji poboljšavaju plodnost zemljišta, proizvode za čišćenje i dezinfekciju, proizvode za ishranu stoke i suplementaciju u ishrani. Zakonom o organskoj proizvodnji određeni su i aditivi koji se smeju dodavati pri preradi organskih proizvoda, ambalaža u koju se pakuju, pakerice kojima se vrši pakovanje organskih proizvoda.
Od poljoprivrednog proizvođača se očekuje da vodi pisanu evidenciju o celom toku proizvodnje, koju će na zahtev pružiti na uvid kontrolnoj organizaciji.
Organska proizvodnja iziskuje poštovanje brojnih pravila i normi, ali sertifikovani organski proizvodi su izuzetno traženi i na domaćem tržištu i za izvoz. Kako je u regionu potražnja za organskom hranom višestruko veća nego što je ponuda, površine pod organskim usevima i broj organskih farmi se konstantno povećavaju. Trenutno region od ukupne površine obradivog zemljišta ima tek 1% zemljišta pod organskim usevima, a trebalo bi da ima 20%. To ostavlja velike mogućnosti svim zainteresovanim poljoprivrednicima da se uključe u proces organske proizvodnje.