Kada je potrebno klimu u kolima da očisti majstor, a kada može i vozač? Da li je to nepotreban trošak izmišljen samo da Vam izvuče poslednje pare iz novčanika. Da li je to hir, ili pitanje zdravlja svih onih koji se voze kolima? Da bi se došlo do odgovora neophodno je da malo dublje „zagrebemo“ i razumemo širu sliku problema koji je pred nama.
Prvi korak koji je potreban jeste da se rastavi Vaš četvorotočkaš, uzme se bris koji se dalje šalje na analizu. Tek nakon toga možemo sa sigurnošću znati šta se krije u Vašem klima uređaju, i da li ima opasnosti po Vaše i zdravlje Vaših saputnika. Rezultati briseva su veoma važni jer samo na osnovu njih možemo sa sigurnošću biti sigurni da li je potrebna redovna dezinfekcija klime. Ukoliko rezultati pokažu pojavu plesni, odnosno buđi i gljivica trebalo bi što pre očistiti problematičan auto deo, jer u suprotnom rizikujete nastanak raznih alergija koje mogu nastati i kod dece, ali i kod odraslih ljudi. Pomenute alergijske reakcije mogu se manifestovati kroz otežano disanje, ali i kroz suvi kašalj i škripanje u plućima. Čak i pojava saprofitnih bakterija, iako nisu opasne po čovekovo zdravlje, ukazuje da nešto nije kako treba.
Očistite na vreme Vaš klima uređaj
Obično se klima uređaja setimo sa prvim toplijim danima. Rutinski pritisnemo dugme sa nacrtanom pahuljicom, ali onda nas sačeka neprijatno iznenađenje. Umesto svežeg i hladnog vazduha sačekaće nas ubuđao vazduh neprijatnog mirisa. To je znak da je vreme da morate nešto po hitnom postupku da učinite.
Ali, da bismo uopšte krenuli da čistimo klima uređaj moramo da proverimo koliko je on zapravo čist. Potrebno je dovesti automobil na servis koji se zatim rastavi. Kako bi rezltati bili što precizniji i verodostojniji, potrebno je da tehničari uzmu bris sa različitih mesta u kolima. Obično su to ventilacija i iz delova sistema za hlađenje pre i posle čišćenja klima uređaja. Zatim sledi slanje uzoraka na detaljno ispitivanje.
Uzećemo slučaj dva automobila, različitih starosti, pređene kilometraže i navika vozača. Jedan je prešao oko 200000 kilometara i nije redovno održavan, a drugi je na putevima bio nešto manje od 100000 kilometara i za razliku od prvog bio je redovno održavan. Uzorke je neophodno da se uzme sa ventilacije i sa isparivača. Da bismo uopšte izvadili isparivač, moramo da otvorimo deo gde je smešten filter za vazduh. Ali, šta je zapravo isparivač? Isparivač je jedan od auto delova koji je odgovoran za prebacivanje gasa iz tečnog u gasovito stanje. Tokom rada su normalne promene temperature, što dovodi da se na njegovoj površini stvara kondenzacija. Konenzacija predstavlja vlagu koja je, u stvari, pogodno tlo za nastanak i razvoj bakterija. Pri tome treba imati u vidu sledeću činjenicu da kada sistem radi njegova temperatura je 1-2 °C. Čim klima uređaj isklučimo opet dolazi do rasta temperature. Još jedan razlog zbog kojeg posebnu pažnju treba da obratimo na isparivač jeste zato što se ovaj auto deo nalazi duboko iza centralne konzole, u potpunom i apsolutnom mraku. Tako okruženje predstavlja gotovo idealno mesto za nastanak i razvoj mikroorganizama.