On je imao dar da onomatopejom svetlosti proizvede kolorite koji su govorili više od slika. On je bio slikar čija jedna signalistička forma u realizmu govori hiljade reči više od ostalih, njegovih savremenika, a kompozicija na jednom platnu postaje filozofija. Imao je taj dar da zanemari akademizam i da živom bojom i onim, karakterističnim za njega, detaljima na svakom svom modelu pokaže pravu narav.
Nije, zato, potrebno govoriti o njemu kao akademskom slikaru, ali nikako se ne sme zaobići upravo taj deo njegovog pečata, baš zato da se vidi taj izbrušeni dijamant koji se rodio kao Aleksandar Saša Sopić. Rođen u Drvaru – Bosna i Hercegovina, studirao konzervaciju i restauraciju u Beogradu i „Accademia di bell’ arte“ u Veneciji, te diplomirao na čuvenoj „Accademia Beaux art“ u Parizu.
Ex jugoslovenski slikar koji je svojim simbolističkim načinom pobuđivao maštu galeristima, ostavljao utisak na mnoge zaljubljenike i kolekcionare ove umetnosti. Tragičar i komičar sopstvene životne priče koju je sam određivao kako mu je imponovalo i ponašao se u skladu sa svojom filozofijom koju nisu mogli da prate oni koji su ga poznavali. Njegova opsesija konjima i ženama je tanana erotičnost, iskonska struja života i palindrom toka rađanja koji pamtim najbolje iskazan za naslovnu stranu knjige „Rijeka otiče“ Dušana Zeljkovića. Tu se Saša poigrava ciklusom rađanja i smrti da bi po pravilu palindroma sve u krug ponovo moglo da se isčitava spreda i odpozadi. Ali rešenje svoje stvarne zagonetke Saša neće dočekati da vidi kao, uostalom, svi koji su krenuli nekim stvaralaštvom. Jedino tu Saša je istovetan sa umetnicima, a u samom životu on se izdvajao iznad njih. Saša je umetnik bez ustezanja, onaj koji je govorio sa svojim platnima najvulgarnije stvari na neodoljiv način, na način da ga zavoliš kroz sve njegove psovke oslikane genijalno i jednostavno.
Danas je malo galerija koje imaju njegove slike, ali naletih slučajno, a to je i povod da ga pomenem, na čoveka koji je njegov rad najbolje sažeo u preko 150 radova. Galerija Radman vlasnika Ivice Radmana iz Kranjske Gore u Sloveniji poseduje zanimljivu kolekciju platna, pasteli i drugih radova Aleksandra Saše Sopića, jer je Saša izlagao i nadasve bivao prijatelj sa gospodinom Radmanom. Rezultat toga je genijalna zaostavština koju je Saša kroz druženja i kolonije zaveštao ovom pasioniranom galeristi.
Sve to ne bi bilo ni upola važno da to nije, možda, jedino mesto gde radovi ovog velikog jugoslovenskog slikara postoje u trako ozbiljnom broju. Sašine slike su retke, na drugim mestima, nepotpune ciklusima ili pojedinačno razasute kod kolekcionara i privatnih nalogodavaca za koje je Saša po narudžbi slikao određene portrete ili motive. Ove slike iz „Galerije Radman“ su upravo onaj nezavisni deo velikog slikara, a mnoge su nastale upravo u mestu Kranjska Gora gde je povremeno slikao, pa i živeo Saša Sopić.
Iz svega toga trebala bi da se rodi još jedna velika stvar. Naime, gospodin Radman u budućnosti priprema monografiju Aleksandra Saše Sopića, ali potrebno je dosta pisanog materijala, skripti, Sašinih rukopisa, dnevnika i drugih podataka koji su potrebni za ozbiljan rad na stvari kao što je monografija ovom vrsnom slikaru.
Bilo bi dobro kada bi se javio još neko ko poseduje bilo kakav podatak o životu, liku i delu umetnika kako bi lakše i brže bilo realizovano ovo važno delo za kulturu i umetnost uopšte. Tim izdanjem „Monografija Aleksandar Saša Sopić“ bi bilo zaokruženo veliko zaveštanje ovog slikara.
Svi koji znaju nešto više o ovoj temi, neka se jave na sledeće kontakte:
Facebook stranica: https://www.facebook.com/pages/Galerija-Radman/1463073387299442?ref=profile
Sajt: http://galerijaradman.eu/
priredio Mladen Popovic
u Beogradu marta 2015