Piše: Slobodan Martinović
Čomićeva
Da je kojim slučajem javnost Čomićevoj isturila srednji prst, kao što je ona to uradila nama, došla bi do Strazbura. Ona je odgovor da Demokratska stranka ne treba da postoji. Kada se sagleda broj funkcionera Demokratske stranke, koji administrira vlast SNS-a, on otkiva svu pohlepu i nemoral. Oni su jednu demokratsku ideju zloupotrebili i namagarčili sve njene glasače.
Jedni su kao „žuti lopovi“ maznuli novac i sada su sa njim postali poslovni ljudi, pod zaštitom sadašnje vlasti. Novac baš spaja ljude. Čak im vlast ustupa ulice, pod zaštotim države, za izgradnju stambenih blokova.
Drugi su, kao klasični preletači, pronašli uhljebljenje u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, a Čomićeva će biti čak i Ministar za ljudska prava i dijalog.
Treći su cepali stranku. Pravili su svoje, da bi zadovoljili velike sujete, jer su mali ljudi. Kada vide da ne mogu proture priču o ujedinjenju, koje ne može da se desi.
Demokratska stranka je jedan od indikatora koliko je politički sistem u Srbiji razvaljen.
Kao što je sve u Srbiji zloupotrebljeno tako je i prostor građanske Srbije, od pojedinaca koji nemaju ni ljudskog ni stručnog kapaciteta da bi predvodili demokratske promene. Jasno mi je ko je vlast, ali kada vidim ko je alternativa i ko se nudi, nama spasa nema.
Za razliku od nas građana koji smo ih glasali, oni su svoj angažman u politici debelo naplatili, nikada nisu radili za džaba.
U to ime, od mene mogu dobiti visoko podignuti srednji prst.
