Jedno od neminovnih pitanja koje postavlja i koje biva postavljeno svakom studentu u Bosni i Hercegovini je pitanje buducnosti. Svako od babe sa sela pa do tetki iz komsiluka uvek zeli da zna sta studirate , cime se bavite i sta planirate dalje. Istina je da velika vecina nas ni sama nema pojma sta dalje… Planiranje buducnosti na Balkanu je ravno sizifovskom guranju stene uz brdo zvano zivot. Jednostavno nema garancija. Tako da velika vecina (kojoj pripadam i ja) jednostavno ide dan za danom i provodi ga kako zna i ume pokusavajuci i da ne misli o buducnosti. A ako ne razmisljamo o buducnosti jedino sto nam preostaje je sadasnjost…
E da znaci sadasnjost… Da se ne lazemo u danasnje doba nije bitno koliko znas vec koga znas. Takodje veliki broj razmislja o studijima ili daljem zivotu posle studija u inostranstvu. Jednostavno ne vide buducnost ovde… A jedino sto im ovde nude (iz iskustva nekolicine prijatelja koji su diplomirali) je staziranje u nekoj od drzavnih firmi (a i to je malo teze dobiti ako nije izborna godina) i posle toga naravno ne ostane gotovo niko od njih na poslu… Tuzno je ali istinito da danas od diplome ili specijalizacije vise vrata otvara stranacka clanska kartica. Znaci poruka koja stize do glave svakog studenta je da vise ne moraju da razmisljaju samo o fakultetu vec i o stelama i stranackoj povezanosti ne bi li imali ikakve sanse da plivaju u Mrtvom moru koje je danasnji Balkan. A to plivanje nije vise ni plivanje vec plutanje jer svaka promena vlasti donosi i menjanje direktorskih garnitura u preduzecima sto naravno sa sobom povlaci da dolazi nova garnitura sa svojom sestricima , braticima , kumicama i svastikama…
Nazalost neretka situacija je da se od kandidata za posao traze pare da bi dobili zaposlenje. Jeste da jos uvek nisam diplomirao, ali mislim da dovoljno znam o zivotu da mislim da poslodavci treba da daju radnicima platu za rad a ne da radnici trebaju da daju pare da bi radili ? E pa u ovoj zemlji cuda je sve moguce…Ja sam tako naivno do sada verovao da je studiranje ulaganje u svoju buducnost… I posle cujemo na televiziji politicare kako kukaju na odliv mlade inteligencije iz drzave… Daleko od toga da biro ne deluje primamljivo ali budimo realni svako ko ima bilo kakvu sansu da ode odavde ucinice to u vidu ptice prepelice. A kao nesto sto bi trebalo da zabrine politicare kao neki poslednji krik u pomoc je cinjenica da je na proslim izborima bilo toliko nevazecih listica i to mahom od strane mladih. To je glas mladosti koji kaze da vise nece da trpi ovakav zivot i da zelimo bolju buducnost. Pa mislim da nema boljeg nacina da se skrene paznja na problem od straha da ce im se fotelja izmigoljiti ispod dupeta… U svakom slucaju to je makar pocetak i nada da ce taj glas biti sve glasniji i glasniji sve dok ne dodje do nekog resenja jer ova drzava nije drzava samo direktora i kojekakvih rukovodilaca vec je drzava svih nas ma ko god da smo mi…
by Srdjan Obarcanin