Ne dokazuje se patriotizam i ljubav prema svojoj zemlji proslavom 9. januara. Sve i da 9. januar proslavimo na spektakularniji način od dodele „Oskara“, ujutro će se velika većina opet probuditi u hladnim stanovima i kućama, dok će im creva krčati hitove estradnih umetnika koji su nastupali na slavlju prethodne večeri.
Tog jutra posle velika većina neće imati da svojoj dečici da novac za užinu, isto kao što nisu imali ni pre proslave 9. januara. Tog jutra posle, i dalje će postojati obespravljeni građani, dok će sa druge strane ustajati iz toplih kreveta oni za koje zakoni ove zemlje ne važe i češući dupe kroz „bele“ gaće, po seljačkoj navici koja im je ostala još iz vremena dok su bili niko i ništa, odšetati se do prepunog frižidera, a onda negde u ranim popodnevnim časovima otići da obavljaju svoje direktorske ili neke druge funkcije koje im je partija dala kao nagradu za njihovu poslušnost i teleći pogled koji ne postavlja suvišna pitanja.
Ne dokazuje se patriotizam i ljubav prema svom narodu izlivima mržnje prema drugima i drugačijima, ali se veoma dobro pokazuje kroz to što vaše mesečne plate premašuju godišnju zaradu jednog doktora, novinara, policajca, profesora, popa, uh ne popa, slučajno mi se omaklo pošto je sve na slovo „p“, a da ne spominjem da je godišnja penzija veličine Ludolfovog broja u poređenju sa vašim primanjima.
Ljubav prema svojoj zemlji i patriotizam se najbolje pokazuju kroz odricanje i žrtvovanje za svoj narod, a ne kroz žrtvovanje naroda zarad ljubavi prema funkcijama i sebičnim ličnim interesima. Jedan narod postaje veliki kada nema neprijatelje i kada ga “komšije“ ne mrze, što je dugo vremena bio slučaj sa nama. Otprilike sve negde do trenutka dok se niste pojavili Vi koji ujutro kada ustanete češete dupe kroz „bele“ gaće prošarane žutim arabeskama, jer nemate naviku da tako često menjate donji veš i da se tuširate, što je i razumljivo. Trebalo je za taj ritual donositi vodu sa bunara u kantama i grejati je na šporetu, a kome je još do toga posle teškog i napornog težačkog dana provedenog u jurnjavi za ovacama po obližnjim pašnjacima. Da su te ovce bile vaše, verovatno bi vam sve to nekako lakše padalo, ali na vašu žalost nisu. Sve se ovo da zaključiti po količini vašeg besomučnog otimanja i uzimanja onoga što vam ne pripada, a što je najgore sve vam je malo. To je klasični strah ljudi koji su pobegli iz sirotinje, da navuku što više kao hrčci za crne dane, jer nikad se ne zna kada jad i beda opet mogu doći u nenajavljenu posetu.
Ne dokazuje se patriotizam i ljubav prema svojoj zemlji laganjem, spletkarenjem, rasplamsavanjem mržnje prema drugima i drugačijima, samo da bi zadržali vlast u svojim rukama. Bilo je vas koji ste i pre nego ste se dočepali položaja i funkcija bili bogati, ali šta vredi bogatstvo kada ste živeli san švedskog studenta, radili, spavali i plaćali porez, a u društvu bili niko i ništa, totalno nezanimljivi ostalima iz okruženja. Verovatno su neke od vas čak i izbegavali zbog količine gluposti koju zračite oko sebe. Jednostavno ste bili prazni i dosadni i niste imali ono nešto u sebi zbog čega bi vas zvali i jedva čekali da budu u vašem društvu. Teške to posledice i frustracije ostavi, posledice koje se manifestuju kroz vaše postupke kada malo odskočite na društvenoj lestvici.
Patriotizam nije izazivanje mržnje i netrpeljivosti prema drugim da bi u očima svoga naroda „porasli“ i zadržali što duže vaše jadne funkcije koje su jedino što imate u vašim licemernim, patetičnim i „siromašnim“ životima. Patriotizam i ljubav prema svom narodu je građenje dobrih odnosa sa ostalima i prikazivanje svoga naroda u najlepšem svetlu ostalima. Niko od vas ne traži da pozivate ni „njih“, a ni „nas“ na neizrecivu ljubav viđenu samo u indijskim ili turskim serijama, ali sve dok ne počnete da nas upućujete jedne na druge i da se za početak odnosimo jedni prema drugima sa poštovanjem i uvažavanjem, patriotizam ćemo licemerno meriti dužinom zastave koju smo istakli kroz prozor našeg stambenog objekta 9. januara.
Pošto ja nisam patriota i nemam nikakve osećaje za 9. januar, kao ni za Republiku Srpsku, iz jednostavnog razloga što sam građanin drugog reda bez osnovnih ljudskih prava. Građanin kojem ste oteli vlastitu decu kroz institucije koje su bile prećutni saučesnici. Ja ću sve te vaše praznike da preskočim i u mraku tamnog vilajeta, jednog od retkih gradova u BiH koji nije ukrašen čak ni najjeftinijim lampicama, dočekati sa ostatkom civilizovanog sveta Novu godinu, a vi nastavite kroz vašu propaGADNU da zaluđujete široke narodne mase mržnjom, inatom i kroz navodno očuvanje tradicije, tradicije gunja i opanka, i dalje tavorite u mraku, ustajući iz vaših fotelja tek toliko da počešete dupe kroz „bele“ gaće ukrašene žutim arabeskama.