BALKANSKI PARADOKSI

Ranih devedesetih prošlog vijeka bilo je velikih seoba. 

Na Balkanu. 

U Bosni ponajviše. 

- TEKST NASTAVLJA ISPOD OGLASA -

Razbucalo narod na sve strane. 

Po cijelom dunjaluku. 

Kao one packe na Polokovim slikama. 

- TEKST NASTAVLJA ISPOD OGLASA -

Izbjeglice.

Fluchtlinge. 

Refuges. 

Obreli se tako mnogi i preko bare. 

Počeli raditi, kupili kuće, auta. 

Obvikli se vremenom.

Tako neki naš momak onomad tamo prekoračio ograničenje.

Pa sletio s puta i udario u banderu.

Pročulo se za nezgodu brzinom zvuka.

Možda čak i svjetlosti.

Tako je sa nesrećama i tračevima.

Ujutro se svijet okupio.

U posjeti kod njega i matere. 

Mater, poslužujući kafu i slatko širokom auditorijumu, priča kako joj je sin sinoć sletio s kolima i udario u banderu.

ALI NIJE MOJ SIN KRIV !

Reče glasom vrhovnog sudije koji ne ostavlja mjesto nikakvoj nedoumici i sumnji. 

Ljudi se kriomice zgledali kolutajući očima. 

Sve dok se ne oglasi jedan.

Naravno da nije sin kriv.

BANDERA JE KRIVA ! 

 

Tridesetak godina kasnije.

Na zapadu, a i u Bosni ništa novo.

Ista meta – isto odstojanje. 

Pobjednici u ratu, svoji na svome u jednom ili drugom entitetu, jedva sastavljaju kraj s krajem.

Katastrofa.

Poraženi u ratu, izbjeglice iz devedesetih, dobrano situirani dolaze svake godine u svoj bivše gradove. 

Da, kako kažu, odmore dušu.

 

Susreću se jedni s drugima.

Evociraju uspomene.

Sjede, pričaju, pijuckaju.

Pobjednik sanja novog audija i dubok džep poraženog.

Poraženi sanja da bude ovako superioran, da bude hadžija cijelu godinu, a ne samo 30 dana godišnje. 

Tamo odakle dolazi je niko i ništa. 

 

Nijedan sretan.

Obojici nešto fali.

Jednom jare – drugom pare.

Poraženi naručuje novu turu pića i picu za osam ljudi.

Ima se – može se.

Ne daju konobaru da sklanja prazne flaše.

Bahato mu naredjuju da ih slika zagrljene.

Pijane.

 

Dok najnoviji ajfon ovjekovječuje prijateljstvo pobjednika i poraženog.

Na razglasu ide pjesma.

Čuje se refren.

Ko je ko i ko je kome, šta ću ja u svemu tome ?

Slika i prilika Bosne danas. 

Ko je kriv za to ?

Je li narod ?

Eh, nemoj na narod jadan ne bio.

Vlast?

Ma nisu, rade najbolje što znaju.

Strani faktor ?

Ih, ko da nemaju pametnija posla.

Pa ko je onda ?

Bandera jarane!

Bandera je kriva. 

—————————————————

ostali tekstovi OVDJE

NAJNOVIJE

Ostalo iz kategorije

Pismo Druga Tita

Salaš

Ukrajinski otpor

Svi štampaju novac

Da li nama ima spasa

Primorani

Prinuda za mir

Najčitanije