Razlog pisanja na ovu temu jeste jedan sličan blog koji je prije par dana objavljen na portalu. Svoje komentare o tom tekstu sam dala, ali nažalost nisu objavljeni. Iz razloga što mislim da se o ovako kompleksnoj temi treba pisati sa više znanja, naročito ako članak koji je napisan može dovesti do nedoumice roditelje, i mnogo opasnije može stvoriti osjećaj krivnje kod roditelja.
Prvo bih kopirala svoj, neobjavljeni komentar na dati blog:
Ja bih ovaj članak prokomentarisala kao roditelj, ali i kao vijest, jer je tako koncipiran. Meni ovo nije blog, barem ne onako kako ja shvaćam blog. Blog bi trebao biti iznošenje vlastita stava, osvrta, mišljenja. Blog je kritika, pohvala, oponiranje. Možda ja shvatam pogrešno.
Dakle, ovdje se iznosi par vrlo opasnih činjenica. Zašto opasnih, zato što su proizvoljene.
” Затражите од лекара који даје детету вакцину да потпише изјаву да прихвата казнену и материјалну одговорност за све негативне последице вакцинације. Видећете да, од лекара до министарства, нико неће смети да потпише изјаву.“ – Др Слађана Велков
Evo prva…zatražite li od ljekara da Vam da istu izjavu o prihvatanju kaznene i materijalne odgovornosti za sve negativne posljedice koje mogu nastupiti zato što je dijetetu propisao paracetamol zbog tem koja prelazi 38/5 – takvu izjavu nećete dobiti?! Nećete je dobiti ni ako je zatražite od stomatologa koji treba da izvadi prvi put zub Vašem dijetetu? Nećete je dobiti niti zbog propisanog antibiotika? Niti za injekciju? Nećete je dobiti niti kada Vam dijete mora na operaciju krajnika, nego ćete čak Vi, kao roditelj, morati potpisati da ste saglasni sa svim što opereativni zahtvat može donjeti.
Što želim reći, kako negativne posljedice može prouzročiti i paracetamol, i antibiotik, i injekcija….Ali zbog toga nećemo prozvati ljekare. Baška što takva izjava ne bi imala nikakvog pravnog efetka, smatrala bi se ništavom.
Druga opasna proizvoljnost:
” Познато је да је број аутистичне деце драстично повећан последњих неколико година. Аутизам се шири као епидемија. Број аутистичне деце се попео са 1 : 10.000 (једно дете на 10.000 деце), што је било у 1980. години – на 1 : 50 (једно дете на 50) у 2013., што је катастрофално, кажу стручњаци. Многи лекари и научници сматрају да је најмање 70% данашњих болести – последица вакцинације. “
Kada se navode ovakvi podaci, točno određeni – 1:10 000, a u 2013 godine je 1:50 ( što je apsolutno netočan podatak! ) onda se uvijek mora, ali mora navesti podatak odakle crpite ove informacije, koji su izvori. Jer nije isto ako je strinine strine rodica rekla da je od njene komšinice baba čula da komšija sa petog sprata ima unuka koji …… hearsay, rekli bi Englezi, ili rekla-kazala, rekli bi mi.
” Kažu stručnjaci “, ” Mnogi lekari i naučnici ” – ovo nije referenca, naročito kada se širi ovakva vijest. Kad se ovakve vijesti prenose onda se stručnjacima, naučnicima i ljekarima moraju navesti imena i prezimena i reference. Sve ostalo je širenje nepotrebne panike. I najbitnije, nije navedeno za koje područje se ovaj podatak odnosi. Da li odnosi na 10 000 rodjene djece u Evropi, Balkanu, Americi…..Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj…..Podatakom 1:50 je vrlo opasan za nabrajanje ako ne kažete područje koje obuhvata ispitivanje, tko je ispitivanje proveo, i da li o tome postoje zvanični rezultati, ako da – koji su?
Gore napisano je bio komentar, koji kako rekoh, nije dobio odobrenje za objavu.
Ja ne želim pisati o vakcinaciji, da li je ona dobra, nije dobra, da li treba djecu vakcinisati ili ne…ja nemam o tome ni elementarna znanja. Majka sam dvoje djece, isčitala sve moguće prije nego sam odlučila da li će moja djeca dobiti vakcine. Isto tako moram reći da odluka koju sam donjela nije bila laka. Zašto?! Upravo i dijelom zbog mnogih članaka koji su imali senzaicionalistički karakter. Ali vraga mu, uvijek nadjem i onaj koji taj senzacionalizam demantira činjenicama. Ja sam svoju odluku kao roditelj morala donjeti. I donjela sam je. Ne pada mi napamet da nekom sugeriram što on(a) treba uraditi za svoje dijete. Zašto naglašavam da sam Ja (ili tačnije mi, suprug i ja ) – zato što možda zakon propisuje obaveznu vakcinaciju, ali da dobijem ljekarsko uvjrenje o sposobnosti dijeteta za upis u prvi razred to nije bio faktor eliminacije.
I ono najbitnije što me ponukalo za ovaj osvrt jeste ovo:
Autizam nije bolest, autizam je stanje! Taj fakt, kad se piše ovakav članak, bi se morao znati.
Isto tako želim da podsjetim na činjenicu da je veliki broj poznatih naučnika, umjetnika i glumaca uspješno živio s autizmom, zlatnim slovima pišući nam istoriju umjetnosti i nauke. Pri tome mislim na velike kao što su Albert Einstein, Thomas Edison, Bill Gates, Wolfgang Amadeus Mozart, Leonardo da Vinci i jedna i jedina Elizabeth Taylor.
“za konkurs”